Како је Оливер Ентони пјесмом подијелио Америку: Херој радничке класе или пролетер у служби богаташа

Бранислав Предојевић
Како је Оливер Ентони пјесмом подијелио Америку: Херој радничке класе или пролетер у служби богаташа

Тешко се сјетити када је нека пјесма толико поларизовала јавност и узбуркала медијске духове као што је то учинио амерички кантри пјевач Оливер Ентони са нумером “Rich Men Of North Richmond”, која је за непуних мјесец дана постала највећи музички феномен 2023. године,

Објављена 8. августа, пјесма “Rich Men Of North Richmond” (“Богаташи сјеверно од Ричмонда”) је за само десетак дана постала глобални хит, а од тада је доспјела на прво мјесто на стриминг листама кантри музике и прикупила преко 40 милиона прегледа на “Јутјуб” каналу.

Потом је до тада потпуно анонимни пјевач ушао у историју топ листа дебитујући на броју један на “Билборд” листи 100 хитова, чиме је Ентони, бивши радник у фабрици и мали фармер, постао први умјетник који је то учинио без икакве претходне историје на топ листама.

Ентони је, наиме, снимио огољени спот мобилним телефоном  у којем уз пратњу акустичне гитаре, окружен својим псима на фарми пјева у микрофон о похлепним богаташима сјеверно од Ричмонда незаинтересованим за америчког радника без посла и перспективе у маниру старих фолк и кантри пјевача. Нумеру је послао радију Западне Вирџиније “Radio wv”, рачунајући да може скупити неких стотину хиљада кликова уз интерни опис пјевача.

- Оливер је заиста посебан пјевач и као човјека који је на њега највише утицао наводи Хенка Вилијамса Млађег. Оливер жели да пружи наду радничкој класи и просјечном вриједном младом човјеку - пише у опису виралног видео-снимка.

На опште изненађење пјесма је букнула на “Јутјуб” каналу поменуте радио станице, за мање од седмицу дана стримована је преко 17,5 милиона пута, а у међувремену скоро 40 милиона пута те је експлодирала на листама и друштвеним мрежама преко ноћи погађајући нерв обичних људи, не само у САД, већ и остатку планете својим оштрим стиховима.

Ентони је, наиме, уз пратњу гитаре отпјевао сурове стихове:

“Продавао сам душу, радио прековремено по цијели дан за пишљиву плату, да могу да будем овдје напоље и траћим свој живот, да се одвучем кући и утопим бриге (у пићу). Срамота у шта се претворио свијет, за људе као што сам ја, за људе као што си ти. Волио бих да се пробудим и да то није истина, Али, истина је, о истина је”. По свему судећи у њима су се препознали бројни обични грађани САД, али судеће по коментарима испод видеа и бројни људи широм планете од Новог Зеланда до Шкотске.

Ричмонд је иначе главни град Вирџиније, државе у САД у којој живи аутор, а на сјеверу је Вашингтон, главни град и политички центар САД, удаљен само неких 150 км, који важи као симбол политичке и економске класе одрођене од обичних Американаца, које Ентони прозива у нумери.

Врло брзо након почетног успјеха пјесму су похвалиле разне десничарске медијске личности, укључујући Дена Бонгина и Мата Валша, а представница Републиканске странке Марџори Тејлор Грин описала ју је као химну заборављених Американаца који истински подржавају ову нацију и свијет. Након ове подршке америчке деснице муњевито су реаговали либерално љевичарски медији попут магазина “Ролинг стоне” и “Индипедент”, који су Ентонија напали за десничарење, расну нетолеранцију, вријеђање гојазних људи, подршку теоријама завјере и сличан репертоар оптужби са репертоара културе отказивања, што је само додатно појачало интерес за нумеру. На све то се огласио и чувени љевичарски фолк музичар Били Брег, који је написао пјесму одговор на Ентонијеве прозивке богаташа, позивајући на радничку солидарност и синдикате као једини прави одговор, али реакција на Брега прилично је блиједа у односу на Ентонијеву пјесму.

Ипак, медијски рат који је букнуо око нумере, натјерао је и самог Ентонија да се огласи видео-изјавом у којој напада предводнике обје стране политичке подјеле због њиховог мишљења о пјесми и њеном значењу.

- Мрзим ситуацију у којој се пјесма користи као оружје пропаганде и како десничари покушавају да ме окарактеришу као једног од својих. Једнако отужно је видјети како љевица покушава да ме дискредитује, ваљда у знак одмазде. То мора престати - рекао је Ентони.

Ипак, бука не стаје и шири се изван америчких друштвених кругова, па се тако и познати словеначки филозоф Славоје Жижек наклоњен лијевим идејама огласио ауторским тестом” Ентони нема одговор” у којем такође критикује пјевача јер наводно стиховима подржава десне идеје и вриједности конфедерације САД тврдећи да пјесма јесте аутентична, али не и да је истина јер је Ентони глас богатих.

- Ентонијева пјесма представља коначни тријумф богаташа у класном рату, чак је и потлачени пролетер који се бори за социјалну правду стао на њихову страну - написао је Жижек.

Са друге стране српски филозоф и публициста Никола Танасић у свом ауторском тексту за сајт “РТ Балкан”, каже да је успјех ове пјесме у томе што се у њој препознаје група коју је заборавила и америчка љевица и десница, а то је - радничка класа.

- Његова хит песма је дисектирана на парчиће и у њима су тражени знакови “расизма”, “шовинизма”, “нетолеранције”, као и “теорија завере”. Естаблишмент је дао све од себе да угура упечатљивог момка са црвеном брадом у чувену “корпу бедника” Хилари Клинтон, која се третира као камен око врата за прогресивну Америку, на коју се обраћа пажња само око избора и која никако нема право да се изјашњава на тему како би њихова заједничка држава требало да изгледа. Ни десничарски естаблишмент није се прославио у својим реакцијама. Амерички политичари са десне стране спектра покушавали су да се улагују својим бирачима хвалећи песму, али су том приликом показивали да суштински не разумеју разлоге њеног успеха. При­ томе су се једнако као своје либералне колеге осетили прозваним његовим стиховима, поготово оним најубитачнијем. Оно што је, међутим, промакло и “левици” и “десници” у америчком политичком и медијском естаблишменту јесте да се Ентони не обраћа ни једнима, ни другима, већ некоме ко је у вихору америчких културних ратова скоро потпуно заборављен – радничкој класи - написао је Танасић.

Да ли је он пролетер који је изгубио компас или је у питању одличан кантри фолк пјевач о чију се славу неуспјешно каче политичари свих профила, тешко је процијенити у моменту док је медијска хистерија око њега на врхунцу. Ипак, дефинитивно дјелује да је Оливер Ентони потпуно изненађен својим успјехом. Он јесте преко ноћи освојио срца милиона, нападајући политичку елиту, али није први који пише тужне пјесме о биједи, о обесправљеним у својој земљи, а при томе и није баш неки музичар, нити узор, чега је и сам свјестан.

Ипак, дјелује да се појавио у правом тренутку, јер САД никад нису биле подјељеније, рат између владајућих демократа и републиканца букти на све стране, никад популарнији Трамп пријети повратком, а недавно хапшење и оптужбе за подстрекивање на насиље од стране вашингтонске администрације, само му подижу рејтинг код бирача, а сљедећи предсједнички избори су у новембру 2024. , док јаз између богатих и сиромашних постаје све већи. Сам Ентони себе политички ставља “тачно у средину”. На концерту 19. августа у Сјеверној Каролини, за “Фокс њуз” је изјавио да је вријеме да се САД врате својим коријенима.

- Не вјерујем да ће наша земља преживјети још једну генерацију ако се настави овако. Морамо да се вратимо коријенима онога што је ову земљу некада чинило великом - рекао је Ентони, што је само изазвало нове оптужбе да је Трампов музичар и поређење са крилатицом “Учинимо Америку поново великом”..

Седам дана након што је објавио пјесму и не могавши да се избори са десетинама хиљада мејлова и порука, одлучио је да се представи на “Фејсбуку”. Право име му је Кристофер Ентони Лунсфорд. Умјетничко име Оливер Ентони узео је у част свог дједа, а и да скрене пажњу на вријеме такозване велике депресије, тешког живота 1930-их свог претка, али и многих других људи тада. Живи у Фармвилу у Вирџинији, са своја три пса.

- Током 2019. сам платио 97.500 долара за земљу и још дугујем око 60.000 долара. Живим у половној камп кућици са церадом на крову, коју сам купио за 750 долара - написао је Ентони.  На тој земљи жели да направи малу фарму за узгој стоке, а рекао је да је са 17 година (2010) напустио школу и да је радио разне послове за биједну плату.

- Радио сам у трећој смјени, шет дана у седмици у правом паклу. Током 2013. сам пао на послу и сломио лобању. То ме је натјерало да се вратим кући у Вирџинију. Због компликација од повреде, око шест мјесеци нисам могао да радим. Од 2014. до прије само неколико дана, радио сам у свијету индустријске производње. Широм Вирџиније и Каролине упознао сам десетине хиљада других који су радили као ја. По цијели дан, сваки дан, посљедњих 10 година провео сам слушајући исту причу. Људи су тако проклето уморни од занемаривања, подјела и манипулација - рекао је Ентони. Музичар тврди да му није јасно у чему је тајна успјеха његове пјесме осим ако то није његова искреност и једноставност поруке.

- Ја нисам ништа посебно. Нисам добар музичар, а нисам ни неки баш добар човјек. Посљедњих пет година борио сам се са проблемима са менталним здрављем и користио алкохол. Тужан сам када видим у каквом је стању свијет, гдје се сви боре једни против других. Провео сам многе ноћи осјећајући се безнадежним, јер најбоља земља на свијету брзо нестаје. Мрзим начин на који нас је интернет подијелио. Интернет је паразит, који инфицира умове људи. Протраћени сати, заборављени циљеви, вољени који сједе у кућама једни поред других по цијели дан, фокусирани на технологије које су направиле руке других јадних душа, ознојених радника у фабрикама у некој страној земљи - рекао је Ентони.

Са друге стране Ентони нема ни свој веб сајт. Каже да ради на томе са својим људима, и да ће бити и интернет презентације и већих концерата, јер само жели да ствари остану у локалном и породичном власништву. А то у  свијету либералног капитализма, агресивних медија и свеприсутности дигиталног свијета сигурно није једноставно.

Прије пар дана музичар је објавио  нови видео са пјесмом “U Want To Go Home”, који са седам дана има седам милиона кликова и наставља одржавати његову популарност. То је пјесма о изгубљености и крајњем безнађу, у којем Ентони жали за кућом одузетом од стране банке и која по свему судећи поново погађа проблем малих људи, свеједно са које стране политичке линије стоје.

Каријера

Оливер Ентони се од 2021. бави музиком, а концерте одржава на сточним пијацама, локалним клубовима и фестивалима, често бесплатно уз читање Библије прије наступа. Не жури да потпише уговор са неком дискографском кућом што је зачудило људе из индустрије.

- Људи у музичкој индустрији ме збуњено гледају када одбијем понуде од осам милиона долара и кад кажем да не желим да идем на велике турнеје и стадионе. Не желим да будем у центру пажње. Моје су пјесме допрле до милиона људи, јер нема уљепшавања, нема агената, нема глупости. Само један идиот и његова гитара - рекао је Ентони.

Стихови

Продајем своју душу, радим по цијели дан

Прековремени сати за пишљиву плату

Да могу да сједим и траћим свој живот

Одвучем се кући и утопим своју муку.

Проклета је срамота на шта је свијет спао

За људе као ја и људе као ти

Волио бих да се пробудим и да то није истина

Али јесте, о, јесте.

Живјети у новом свјету, са старом душом

А ти богаташи сјеверно од Ричмонда

Бог зна да сви они само хоће тоталну контролу

Да знају шта мислиш, да знају шта радиш

Они мисле да ти не знаш, али ја знам да знаш

Јер твој долар не вриједи ништа и бескрајно је опорезован

Због богатих људи сјеверно од Ричмонда.

Волио бих да политичари чувају рударе

А не само малољетнике на неком острву

Господе, људи на улици немају шта да једу

А дебели музу социјалу.

Побогу, ако си висок метар и по, а имаш сто кила

Порез не служи за твоје кесе чоко кекса

Младићи завршавају под земљом

Јер их ова проклета земља стално руши.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Отворен "EXIT"
Отворен "EXIT"
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана