И 50 година након смрти Едит Пјаф први глас Француске
Француска шансоњерка Едит Пјаф, преминула 10. октобра 1963. у 48. години послије необичног и бурног живота, и 50 година од смрти остала је први глас француске шансоне познат у цијелом свијету.
Она је била прва Францускиња која је својим гласом освојила Америку. У цијелом сијету је позната бар по једној пјесми, "La vie en rose", коју су касније интерпретирали и други пjевачи.
Позната под надимцима "Клинка" и "Врабац", освојила је публику својим снажним гласом и наглашеним француским словом Р, упорношћу и једноставним наступима, са обичним гестовима за сваку пjесму и увијек у црној хаљиници с лицем у гро плану.
Како истичу многи критичари, свој кратки живот посветила је пјевању о љубави, заводила мушкарце и не увијек била љубазна према женама.
Њена велика љубав је био боксер Марсел Сердан, који је погинуо у авионској несрећи 1949. године, када је кренуо да јој обиђе у Њујорку. Она је за њега прије тога написала песму "Humne a l'amour" са злосутним стихом "Ако те једног дана живот одвоји од мене...".
Постала је рекордерка у завођењу, страсти, болу, лудилу, провокацијама и занесеносћу, написао је писац Робер Белре у недавно објављеној биографији о њој "Пјаф, француски мит".
То је била избезумљена потрага за осветом за женицу високу 1,47 метара, уплашеној од самоће и која себе није физички вољела.
Супротно од онога што се наводно зна о рођењу Едит Ђоване Гасјон, како јој је право име, она није рођена у једној популарној улици у Паризу 19. децембра 1915. године, већ у породилишту болнице близу поменуте улице.
Њено дејтињство је било тешко пошто је четири године била слијепа, као што је сама често помињала. Она је рекла да је чудом излијечена захваљујући Светој Терези из Лизијеа, коју је пјевачица поштовала цијелог живота.
"У ствари, имала је проблеме с видом само током неколико недјеља, вјероватно послије неке вирусне инфекције", рекао је њен биограф.
Њен приватни и професионални живот био је пун искушења, драма, трагедија - смрт ћерке Марселе у другој години и њене мајке пронађене у канализацији послије прекомјерне дозе дроге.
"Едит Пјаф је паралелно водила живот с невјероватно циничним хумором, фантазијама и смијањем, али је умела да се изражава као 'кочијаш', имала је невјероватне хирове и умијела је да 'преведе сваког жедног преко воде'", наводи Белре.
Чувена шансоњерка и "рок звијевда", Едит Пјаф умире 10. октобра 1963.од посљедице унутрашњег крварења у мозгу, изазваном пуцањем анеуризме. Њен биограф каже да је била већ исцрпљена од болести зависности, тешких хируршких интервенција и реуматоидног артритиса.
Вјерска сахрана јој је била забрањења, јер се удавала више пута. Неколико хиљада њених обожавалаца је дошло на њену сахрану на париском гробљу Пер Лашез, гдје су сахрањене многе познате личности, и њен гроб је један од најпосећенијих и дан данас.
Већ више од 20 година песма "La Vie en Rose" је непрестано међу 10 најбољих француских шансона и стандард у цијелом свијету.
Харизматична Едит Пјаф је открила и талентоване француске пјеваче као што су Шарл Азнавур, Жорж Мустаки, Ив Монтан, Пол Мерис и Шарл Димон.
Њен биограф каже да је имала невјероватни магнетизам за мушкарце, који су се често мијењали у њеном животу. Једном је звала 1957. године један француски часопис и рекла: "Мијењам љубавника, пошаљите ми фотографа".
Њене најпознатије пјесме су "Tu es partout" (1943), "La Vie en Rose" (1945), "Hymne a l'amour" (1949), "Sous le ciel de Paris" (1954), "Les Amants d'un jour" (1956), "Milord" (1959) и "Non, je ne regrette rien" (1960). Глумила је у неколико филмова, међу којима "French cancan " из 1954. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
