Хендрикс за сва вре­ме­на

Иако њего­ва со­ло ка­ри­је­ра од излас­ка првог син­гла 1966. па све до смрти 1970. го­ди­не тра­је све­га че­ти­ри го­ди­не, при­ча о њего­вој ка­ри­је­ри за­по­чиње мно­го ра­ни­је. Још од ма­лих но­гу за­ни­ма се за ги­та­ру, па је и прве акор­де на­учио при­је не­го што је кре­нуо у шко­лу. Пос­то­ји и је­дна ане­гдо­та ко­ја је на­го­вје­шта­ва­ла Џими­је­ву заљубљеност у сви­рање. Џими је по сво­јој со­би лу­до­вао и за­мишљао да сви­ра ги­та­ру ка­да му је до­шао отац с ме­тлом и ре­као да спре­ми со­бу. Отац је оти­шао са мишљењем да ће му син на­пра­ви­ти ка­ко му је ре­као, а ка­да се вра­тио на­шао је Џими­ја ка­ко спа­ва с ме­тлом пре­ко се­бе као да држи ги­та­ру. Про­бу­дио га је и упи­тао: "Шта си ра­дио?", а Ји­ми му је од­го­во­рио: "Сви­рао сам ме­тлу".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.