Гоца Маринковић рођена Тржан - Ноте љубави за Плави рам

Глас Српске
Гоца Маринковић рођена Тржан - Ноте љубави за Плави рам

Некада популарна као Гоца Тржан, а данас Гоца Маринковић, овог љета је на тржиште избацила нови, пети по реду албум, под називом "Плави рам".

О овој популарној пјевачици се готово све зна, а Гоца је за "Глас Српске" причала о новом албуму и нешто другачијем стилу музике који је пласирала на новом албуму, о породици, као и о улози Јоргованке у популарној телевизијској серији "Село гори, а баба се чешља".

* ГЛAС: Нови албум се појавио на тржишту почетком љета. Какве су реакције публике?

ГОЦA: Овај албум нисам промовисала колико претходне албуме, па самим тим публика није чула песме у оноликој мери колико се очекивало. Међутим, неколико нумера које сам избацивала у виду синглова су ипак дошле до ушију публицитета, и самим тим сам се базирала на то да њих изводим на концертима које сам одржала овог лета по Србији и Црногорском приморју.  Ипак, иза мене је пет албума и имам исувише широк асортиман песама које изводим на концертима, тако да сам своју публику на неки начин навикла на то да од мене очекује старе хитове са претходних албума, и тиме сам се водила.

"Плави рам" је помало другачији и мени је до сада можда и најдражи албум који сам снимила, после првог. На овом албуму сам се базирала на компоновању песама, јер у будућности желим да се окушам као потпун аутор. Експериментисала сам са много различитих стилова, јер у приватном животу слушам много различите музике, од изворног рока до класике, тако да се на "Плавом раму" то може и чути.

* ГЛAС: На сцени си се појавила са популарним бендом "Тап 011". Колико ти је тај бунтован став који сте ви гајили помогао у каснијој самосталној каријери?

ГОЦA: То са "таповцима" је било посебно поглавље у животу, јер је то био период санкција и свих осталих политичких неподобштина које су потресале тадашњу државу. Ми смо са групом "Тап 011" покушавали да карикирамо изопачену друштвену слику кроз неку врсту сопствене зезанције. Касније је то попримило озбиљне размере и неке од песама које смо направили и дан данас се памте. Међутим, када сам кренула у самосталну каријеру, такав приступ музици је морао бити промењен. Желела сам да се афирмишем као самостална певачица, и то ми је, могу слободно рећи, пошло за руком. Иако су ме многи сврставали у кош са неким "колегама" који су у том периоду правили песме искључиво из комерцијалних разлога, заборављајући при том на музику као примарни циљ, ја сам увек покушавала да се дистанцирам од таквих трачева, радећи на квалитету своје музике. Колико сам у томе успела показује и податак да сам сарађивала са неким од најважнијих имена поп сцене из региона, а певала сам и са покојним Тошетом Проеским који је био један од најквалитетнијих певача у историји балканске дискографије.

* ГЛAС: Да ли је моменат када си родила кћерку утицао на то да промијениш начин размишљања?

ГОЦA: И те како. Наједанпут схватиш да ниси ти више тај ко је најважнији на свету, већ да еволуција иде даље и да мораш да смањиш своју егоцентричност, коју свака особа поседује на овај или онај начин. И само поимање музике се променило од тада. Не могу да вам опишем колико сам схватила да је све оно што сам до сада радила попримило неку нову димензију, јер сада размишљам о сваком потезу који повучем како у животу, тако и у музици, јер знам да нисам само ја та која ће сносити последице уколико нешто крене наопако, или убирати плодове уколико успем у нечему. Сада имам дете и сваки мој корак ће се индиректно одразити на њено одрастање, тако да сматрам да ме мајчинство на неки необичан начин учинило зрелијом особом.

 "Село гори, а баба се чешља"

 * ГЛAС: Откуд то да се нађеш у улози Јоргованке у телевизијској серији "Село гори, а баба се чешља"?  

ГОЦA: Ма све је кренуло од најобичније шале, да би се на крају ето и остварило. Случајно сам се срела са Радошем Бајићем на једној манифестацији у Београд и он се константно зезао како сам ја идеална за улогу Јоргованке у новом циклусу овог серијала. На крају ми је рекао да размислим о улози, па ако ме заинтересује да се окушам на малим екранима.  Прочитала сам сценарио и одлучила да покушам, јер сматрам да ми појављивање у овој серији не може одмоћи у животу.

Ипак, ово ми није прво глумачко искуство, јер сам 1994. године, глумила у српској верзији мјузикла "Коса", и то ми је једна лепа успомена у животу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана