Ерос Рамацоти - Од дјечачких снова до звијезда

Вања Штрбац
Ерос Рамацоти - Од дјечачких снова до звијезда

Један од најпознатијих италијанских пјевача и аутор бројних хитова слушаних широм свијета, Ерос Рамацоти, 5. новембра ће наступити у Београдској арени.

Концертом у Београду, Рамацоти ће обиљежити почетак европске турнеје, на којој ће представити свој нови албум "Ali e radici ".

Овај популарни Италијан у Србији је наступао прије три године. Тада је одржао концерт у Новом Саду, а нагађало се да је главни разлог за тај наступ била манекенка Нина Сеничар, са којом је у то вријеме био у вези.

Ерос Рамацоти је рођен 28. октобра 1963. године у Риму, у граду у којем је, како кажу "лакше сањати, него погледати реалности у очи". Дјетињство је провео повремено учествујући у масовним сценама на снимањима филмова, док је сањао о каријери познатог пјевача.

У тој намјери га је подржавао отац Родолфо, молер по занимању, који је и сам снимио неколико пјесама.

При крају основне школе, Рамацоти се пријавио на конзерваторијум, али није примљен. Размишљајући о музици и пратећи свој сан, одустаје од школе у другом разреду средње.

Први успјех доживио је 1981. године, када је учествовао на такмичењу "Voci Nuove di Costrocado" и ушао у финале са пјесмом коју је сам написао, "Rock 80". Ова пјесма му је обезбиједила и први уговор са издавачком кућом.

Након селидбе у Милано 1982. године излази његов први сингл "Ad un amico". Двије године касније остварује се Еросов велики сан, наступом на "Санремо фестивалу" с пјесмом "Terra promessa". Сингл је ускоро објављен у цијелој Европи и претворио га је у свјетску музичку звијезду.

Поново учествује на "Санрему" 1985. године и осваја шесто мјесто с пјесмом "Una storia importante". Пјесма је продана у милион копија само у Француској и постала је нови европски хит. Еросов други албум "Nuovi eroi" објављен је 1986, а исте године побјеђује на "Санрему" с пјесмом "Adesso tu". Већ сљедеће године излази његов трећи албум у три године.

Aлбум "In certi momenti" продан је у три милиона копија, а број његових фанова порастао је и изласком мини албума "Musica e"  1988. године.

Свјетска слава му је била загарантована петим албумом "In ogni senso", објављеним 1990. године у 15 земаља свијета. Након велике свјетске турнеје, годину дана касније излази двоструки албум "Eros in concert". Aлбум "Tutte storie" из 1993. године продан је у 6 милиона примјерака и освојио је све европске топ листе.

Године 1994. наступио је на додјели MTV музичких награда у Берлину. У то вријеме потписао је уговор са дискографском кућом "BMG Ricordi", а током љета 1995. учествовао је на љетним фестивалима у седам европских градова, заједно са Елтоном Yоном, Родом Стјуартом, Робертом Плантом, Шерил Кроу, Yимијем Пејyом и Yоом Кокером. Године 1996. објавио је први албум који је сам продуцирао, снимљен у Италији и Калифорнији у сарадњи са иностраним музичарима. Написао је и пјесму "That's all I need to know" за свог пријатеља Yоа Кокера.

Крајем године Ерос постаје по први пут отац и сљедећих неколико мјесеци остаје уз своју породицу.

Сљедеће године излази албум највећих хитова "Ерос", а нова свјетска турнеја доноси и нови албум уживо 1998. године. Двије године касније излази његов нови, осми студијски албум "Stilelibero". У јуну 2003. излази девети албум који носи симболичан назив "9".

Десети студијски албум "Calma apparente" објавио је 2005, а 2007. излази други албум највећих хитова "Е²" који обухвата све његове пјесме настале од 1985. до 2007. Двије године касније Ерос издаје свој једанаести студијски албум "Ali e radici" с којег је издан сингл "Parla Con Me".

У бројним хитовима Ероса Рамацотија, ове јесени ће уживати публика у Београду, а улазнице за концерт коштају од 2.700 до 4.500 динара и продају се у Београдској арени.

Дуети

Током 25 година каријере, Ерос Рамацоти је снимио бројне дуете са великим музичким именима. Неки од њих су Шер, Тина Тарнер, Aндреа Бочели, Петси Кенсит, Aнастасија, Yо Кокер, Лучано Павароти, Лаура Паузини и Рики Мартин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана