Духовни опоравак од навале кича

Рекла је ово за "Глас Српске" оперска дива и професор на Aкадемији умјетности Универзитета у Бањалуци Дуња Симић. Истог мишљења је и директор националног театра Ненад Новаковић.

- Република Српска је духовно зрела да напокон своје институције културе заокружи и да их постави на оне ноге које су потребне народу. То, између осталог, подразумијева да Народно позориште Републике Српске мора да комплетира своју понуду и свој ансамбл, што значи формирање оперете - каже Новаковић.

Према његовом мишљењу, природно је због постојања Aкадемије умјетности, те Бањалучке филхармоније, отићи један корак више и основати оперету при позоришту.

- Нећемо ваљда академске музичаре и пјеваче "стављати" да раде у кафани. Морамо створити предуслове да ти људи имају гдје да раде - каже Новаковић.

Дуња Симић види Народно позориште као идеалан простор за то, али да се без неке реконструкције у првом тренутку не би могло почети са великим оперским представама као што су "Тоска", или "Aида".

- Могло би се стартовати са камерном опером, гдје бисмо се ослањали на домаће снаге, а не на госте, јер је опера јако скупа - истиче Симићева.

Сличног мишљења је и професор Aкадемије умјетности Милорад Кењаловић, који каже да услови у Народном позоришту Републике Српске и нису баш сјајни.

- Када је у питању мјесто гдје треба оркестар да се смјести, врло је скучено, а самим тим је онда и могућност профилисања програмских садржаја смањена. У оваквим условима, када је ријеч о позоришту, могуће је изводити оперу камерног типа или оперетске представе, дакле нешто што захтијева мањи извођачки апарат када је ријеч о оркестру - каже Кењаловић.

Што се тиче кадра, сматра Кењаловић, ми већ сада имамо доста оних који би могли да се укључе у реализацију такве врсте пројеката. Aкадемија умјетности у Бањалуци, односно њен музички одсјек већ је одњеговала одређене пјевачке кадрове, а исто тако и кадрове за учешће у оркестру.

- Моја жеља и идеја је да стартујемо са комадима камерног типа, гдје би мањи број пјевача био заступљен и мањи ансамбл био потребан, како хорски, тако и оркестарски. На тај начин бисмо публику лагано уводили у жанр и припремали се за веће пројекте, јер култ опере на овим просторима посљедњих година уопште не постоји - истиче Симићева.

С обзиром на то да Бањалука није метропола и да наша Aкадемија има само једну класу, према ријечима Симићеве, не може се очекивати да у једној генерацији буде пуно талената.

- Међутим, радећи са студентима, могу истаћи да има неколико њих који би се могли убацити у улоге мањег захтјева. Добро ће бити и за студенте мастера да могу свој таленат градити и на сцени, а не само у четири зида на Aкадемији - додала је Дуња Симић.

Очигледно је да иницијатива појединаца постоји да се замисао оснивања оперете при националном театру и оствари, али, према ријечима Новаковића, на том путу се тренутно застало, "јер држава не преузима одговорност да институционално веже кадрове које ствара у Републици Српској".

- Сазрели су сви други услови осим политичких да се у Бањалуци институционално ријеше ти проблеми, те да се започне на крилима националног театра и филхармоније стварање оперете. Оквирни план, мене као директора позоришта, оперске диве и професора на Aкадемији Дуње Симић и директора Бањалучке филхармоније Ивана Оташевића, постоји, а сљедећи кораци су предочавање наших идеја ресорном министарству, премијеру и предсједнику државе, без чије подршке ми не можемо кренути у реализацију пројекта - закључује Ненад Новаковић.

Публика

- Оперска публика се мора његовати и изграђивати постепено, то није нешто што се на први тренутак публици одједном може допасти. То је нешто што ће трајати, а публику ћемо задобијати временом. Опера је елитна умјетност, елита никада није била у већини, па тако не треба ни очекивати неку масовну публику. Бањалука се изграђује у сваком смислу и сматрам да јој је овакав вид умјетности и те како потребан - рекла је Дуња Симић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.