Драги и Жика Јелић, чланови YU групе: Цијели живот посвећен рокенролу

Он и Драги Јелић за "Глас Српске" говоре о рок сцени и о свом вишедеценијском трајању на њој.
* ГЛAС: Колико често наступате?
ЖИКA ЈЕЛИЋ: Летња сезона је време када имамо највише наступа, а осим што лето проводимо радно, свирајући, планирамо нешто од наступа и поводом 40 година постојања YU групе, а то је 29. новембра, а следећа година ће бити цела у том знаку, што значи низ концерата којима бисмо обележили тај јубилеј. И не само концерата, биће то и нека нова издања или стара поновљена, када је музика YU групе у питању. Значи, све плоче пребацити на CD.
* ГЛAС: Зашто сте 29. новембар, некада Дан Републике, изабрали за рођендан групе, који сваке године прослављате концертом у београдском Дому синдиката?
ДРAГИ ЈЕЛИЋ: То је дан када је група добила своје име, иако пре 40 година, то је била чиста случајност, нисмо били вођени никаквом револуцијом. Свирајући у земунској дискотеци "Синагога" добили смо то име, као ново југо-рок чудо и већ тада имали композиције које су биле у неком фолк маниру, па је то био путоказ куму, с обзиром на то да је то био наговештај да ћемо свирати и гајити неку компромисну варијанту између рокенрола, фолка и не знам ни ја шта већ. Користили смо те неке фолк мотиве на рокенрол начин и тако смо добили то име.
* ГЛAС: Иако је YU група прва понудила рок звук карактеристичан за ово поднебље, са етно-призвуком, кажете да је то било случајно?
ДРAГИ ЈЕЛИЋ: Нама се приписује да смо зачетници етно-звука у рок музици, и то се јесте десило, али случајно у одређеном тренутку и догодило се да је било успешно. Нико није имун на тај звук, поготово звук праве народне песме. Све је било случајно и наших 40 година је дошло, у ствари, случајно. Било је ситуација када смо размишљали и да прекинемо, разноразним незгодама које смо имали, али, ето, изборили смо се и опстали.
* ГЛAС: Да ли вам импонује што на концерте YU групе долазе представници три, па можда и четири различите генерације?
ДРAГИ ЈЕЛИЋ: Млади се још увек обрадују када им у руке дође права плоча, када могу да чују како се некад свирао рок и то су прави бисери њихове музичке колекције.
ЖИКA ЈЕЛИЋ: Често чујемо такве приче, да су упућени од стране родитеља, вероватно они сматрају да је то музика коју треба да послушају. Не мислим да је то само музика YU групе из тог времена, већ уопште целокупне рок сцене 70-их и 80-их година. Видимо да омладина то радо прихвата и на многим концертима нам то показују, певајући у ритму наше музике која им је очигледно позната.
* ГЛAС: Да ли сматрате да је кључ вашег дугогодишњег трајања искрен однос према публици?
ЖИКA ЈЕЛИЋ: Драги и ја смо цели свој живот посветили рокенролу и почели смо да свирамо из љубави према том правцу, који се појавио 50-их година. Почетком 60-их година ми смо га оберучке прихватили и нисмо рачунали да ће то све баш толико трајати и да ће све испасти баш овако. Очигледно да је то тај искрен однос према послу којим се човек бави, у овом случају је то музика, не размишљајући о томе да ли ће се то исплатити и колико ће то новца донети, као што већина почињу неке послове па улажу и у саму музику. Онда када виде да је то јако тешко, они то брзо напуштају и то је добро, јер се на тај начин филтрира та рок сцена и сви они који душом и срцем раде тај посао опстају, а та се материјална страна кад-тад врати.
ДРAГИ ЈЕЛИЋ: Ми довољно наступамо, када бисмо свирали турнеју по 200-300 дана годишње, можда би нам се смучило. Све што радимо, радимо умерено и тако да се то нама допадне, а вероватно то препозна и публика, и тако су заживеле неке композиције за које ми уопште нисмо рачунали да ће толико дуго живети.
* ГЛAС: Радо дођете у Приједор
ДРAГИ ЈЕЛИЋ: Ми смо овде у гостима, а као да смо код куће. Невероватно је како смо се зближили са људима који желе да, осим других праваца, овај град негује и рок публику. Имате неколико генерација које имају прилику да чују рок концерт уживо и да негују своју љубав према рокенролу.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.