Деценија без умјетничке магије црне принцезе

Маргита Стефановић рођена је као јединица у породици београдског позоришног и ТВ редитеља Славољуба Стефановића-Равасија. 

Завршила је архитектуру, али је била и школовани музичар. Средњу музичку школу завршава у класи са Ивом Погорелићем са којим узима приватне часове код руског професора Тимикина.

Као апсолутни слухиста и уз Погорелића најталентованија у класи добија понуду за наставак школовања на московском конзерваторијуму.

Понуду одбија и у Београду уписује архитектуру коју успјешно завршава 1982.

Као студент осваја трећу награду на међународном конкурсу у Јапану за рад на тему уређења црногорског села Режевићи.

Истовремено важи за једног од најталентованијих класичних пијаниста.

Прекретницу у њеној музичкој оријентацији представља присуствовање концерту тек формираног бенда Милана Младеновића Катарина II у сали биоскопа „Топчидерска звезда".

Првог маја 1982. упознаје чланове групе Електрични оргазам, а кроз дружење са њима и Милана Младеновића.

Младеновић је, фасциниран њеним талентом и вољом за истраживањем, позива да се придружи групи, те купује синтесајзер на којем Стефановићева вјежба.

Након повратка са тромјесечног пута по Јужној Aмерици Маргита Стефановић постаје стални члан састава.

Катарина II 1985. мијења име у Екатарина Велика и дјелује све до 1994. године.

Током тог периода Маргита Стефановић компонује и музику за позориште (представе „Класни непријатељ ", „Три сестре", „С оне стране дуге" и „Мајка храброст") и телевизију (драма „Плави, плави"), ради као продуцент („Карлови Вари") и гостује на албумима многих југословенских група (Бејби Кејт, Елвис Ј. Куртовић, Ван Гог, Бабе).

Године 1985. појављује се у филму Горана Марковића „Тајванска канаста" у улози сестре главног јунака.

У филму се појављује и ЕКВ изводећи пјесму „Тату".

Послије распада Екатарине Велике наставља да се бави музиком.

Са неколико београдских музичара крајем 1994. оснива бенд "Курајбери" који углавном изводи обраде страних и домаћих хитова по београдским клубовима.

Године 1995. оснива бенд EQV са музичарем Владимиром Стојићем и издаје ЦД „Ти си сав мој бол" (назван по пјесми Екатарине Велике) за бечку музичку кућу „Coop Arts & Crafts Unlimited".

На ЦД-у се налази и техно обрада истоимене пјесме.

У том периоду наставља да гостује и на албумима и концертима југословенских бендова и повремено свира са саставима "Глисерси", "Зион банда" и "Директори".

Крајем 90-тих њена музичка активност слаби.

Године 2002. компонује музику за представу београдске редитељке Хајдане Балетић „Капут мртвог човека" што је њено посљедње музичко дјело.

Маргита Стефановић је посљедње године живота провела у београдском Центру за смјештај бескућника, а умрла је 18. септембра 2002. на београдској Инфективној клиници.

Узрок смрти није званично објављен, али се претпоставља да је умрла од посљедица дугогодишњег конзумирања дроге.

Зорана Предина, фронтмена словеначког бенда "Лачни Франз", Маргита Стефановић инспирисала је за песму "Коса боје сребра".

- Случајно сам на ТВ ухватио крај филма о бенду Екатарина велика, с којим смо се упознали, сусретали и дружили на концертним бинама цијеле бивше државе - каже Зоран Предин објашњавајући како је настао његов нови сингл, пјесма "Коса боје сребра" инспирисана Маргитом Стефановић.

- Маргиту Стефановић, црну принцезу Ју Новога вала, боље сам упознао на концерту за људска права, у београдском СКЦ децембра 1988. године, на којем смо имали, чекајући на тонске пробе, пуно времена за разговор - присјетио се Зоран Предин.

- Одушевила ме је снага Маргитиних ставова, мирноћа говора и њежност њених покрета. Очигледно ме је трагична судбина мојих музичких колега до те мјере потресла, да сам те ноћи, под утиском филма, сањао да сам срео Маргиту, али да ме она није препознала због моје косе боје сребра - објашњава Предин, који је истог јутра сјео и написао пјесму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.