Чланови култног састава “Лајбах” за “Глас”: Будућност је у рукама свих нас

Овако су разговор за “Глас Српске” започели чланови култног словеначког авангардног састава “Лајбах”, који су међу овогодишњим хедлајнерима 12. “Демофеста”, који се вратио након пет година паузе.

- Диско музика није далеко од ритма индустријске производње, а “Лајбах” је одувијек био заинтересован за све облике манифестације времена, и оне ескапистичке. На крају крајева људи морају имати могућност да у нешто или негдје побјегну - додаје “Лајбах”.

ГЛАС: “Лајбах” дјелује више од 40 година, точак историје се окреће, системи се мијењају, технологија напредује џиновским скоковима. Али, умјесто уживања у благодети научног и економском развоја планете стиче се утисак да присуствујемо дистопијском суноврату свијета у којем широке масе пропадају, а елита цвјета одсјечена од реалности.

“ЛАЈБАХ”: Такав утисак није варка, таква је стварност овога свијета. Ако некоме још нешто није јасно, нека оде на екскурзију у насељеније и развијеније дијелове свијета, рецимо Лос Анђелес, Токио, Хонгконг или Шангај, а онда и у најсиромашније дијелове Африке и Азије, гдје ће добити пуно тачнију слику бруталног времена у којем живимо. Елита за себе не тражи све него само 99 одсто од свега добра.

ГЛАС: Чудно звучи да сте као бенд без већих проблема могли наступити у Сјеверној Кореји, држави чија је перцепција на западу крајње негативна, док сте недавно добили забрану да наступите у Кијеву, јер се дио демократске јавности уплашио да ћете концертом провоцирати уопштену слику о “добром” западу и “злом” истоку, иако би умјетничка слобода и слобода мишљења требало да буду на пиједесталу демократске цивилизације?

“ЛАЈБАХ”: Пиједестал демократске цивилизације је синтагма, која звучи добро, али не значи ништа. Украјина није Сјеверна Кореја и ситуација је тамо тренутно прилично осјетљива, поготово у смислу питања идентитета, које је “Лајбах” можда потцијенио. Жао нам је да до тог концерта није дошло, с обзиром на то да су нас сами Украјинци позвали и да смо тамо неколико пута наступали прије рата, али разумијемо њихове аргументе, иако се са њима не слажемо. Но, надамо се, да ћемо у тој земљи ипак наступити у скорој будућности.

ГЛАС: “Лајбах” је као састав, али и као умјетнички покрет NSK (Neue Slowenische Kunst), оштро негирао виђење вашег дјеловања као контрареакције на дјеловање система, већ сте инсистирали на томе да се трудите да побољшате рад система еволутивним, а не револуционарним путем? Ипак систем широм свијета почиње дјеловати све кварљивији, чак и највећим оптимистима?

“ЛАЈБАХ”: Овдје смо првенствено да дефинишемо вријеме, а не да постављамо конкретне координате политичког или економског система. То остављамо народу, односно професионалцима друге врсте. Будућност је у рукама свих нас и било би добро да се потрудимо ради ње док заиста није прекасно па ако затреба, може и са новом револуцијом.

ГЛАС: Радили сте музику за пројекат “Wir sind das Wolk”, односно “Ми смо народ” Хернија Милера, који се на неки начин бави “поправљањем” прошлости једног народа, али је једнако тако лако препознатљива у националном виђењу сваког другог народа. Може ли се без јасне слике прошлости уопште стварати одржива садашњост као први корак ка идеји “ковања будућности”, не само нације већ и појединца?

“ЛАЈБАХ”: Прошлост је свакако темељ и показатељ наше будућности и ако као народ и као појединци немамо ријешена питања своје прошлости, онда ће и наша будућност бити мутна и проблематична.

ГЛАС: У овом тренутку, у већем дијелу демократско-капиталистичких система ствара се искривљена перцепција прошлости, гдје се у помало орвеловском маниру ретушира историјско-друштвено политичка слика умјетничке прошлости према модерним аршинима политичке коректности? Наводно се ништа не забрањује, већ се изнутра прилагођава униформисаном виђењу свијета диктатом полуанонимне “културе отказивања”, што је само љепше име за својеврстан социјално-културни фашизам?

“ЛАЈБАХ”: Истина је, али ово што се сада догађа на пољу цензуре није ништа ново. Тај “културни” фашизам, који данас тако жестоко диктира умјетничке садржаје, одувијек је био присутан у таквом или другачијем облику у свакој доминантној идеолошко-системској конструкцији организације друштва, како у (једнакоправном) комунизму, тако и у (демократском) капитализму, иако су поједини периоди у оба система били повремено опуштенији. Владајућа идеологија у било којем систему једноставно по дефиницији не толерише субверзивне елементе који би могли угрозити ту исту идеологију.

ГЛАС: Једна од првих европских турнеја “Лајбаха” названа је “Турнеја по окупираној Европи”, што је сматрано као врхунска умјетничка провокација у то вријеме. Ипак, из ове перспективе то дјелује као визионарска најава времена у којем званично нема физичке окупације, али је право на слободно изражавање појединца прилично скромно. Колико је у таквој ситуацији тешко сачувати критичку мисао?

“ЛАЈБАХ”: Критичку мисао није тешко формирати и сачувати, тешко ју је, у овој шуми засићених информацијама и владавини жутих медија, на ефектан начин дистрибуирати (не)заинтересованој јавности. Критичко размишљање данас једноставно није на високој цијени.

ГЛАС: “Лајбах” је као бенд/пројекат себе дефинисао, далеко од појмова забављача па чак и класичних умјетника, видећи се једном врстом инжењера људских душа. У каквом је стању душа ако већ над тијелом имамо све мање контроле?

“ЛАЈБАХ”: Обично је тако да што је тијело лошије, то је душа у бољој кондицији, али то наравно није правило. Душа је духовна суштина особе која укључује њен идентитет, личност и сјећања, нематеријални аспект или бит живог бића за који се вјерује да може преживјети физичку смрт и стопити се са колективном, универзалном метафизичком душом свемира. Докле год се душа држи тијела, ми можемо на њу утицати, али наравно имамо велику конкуренцију, јер је трговина душама врло актуелна, што већ Гогољ јако добро описује у свом роману “Мртве душе”.

ГЛАС: Умјетност је по филозофији “Лајбаха” подложна политичкој манипулацији, осим оне која говори језиком те исте манипулације. Пријети ли опасност да се тако опасно оружје окрене против оног ко га користи?

“ЛАЈБАХ”: То би била контрадикција, јер онај ко се програмски служи језиком те манипулације по дефиницији њој не може бити подложан, односно не може бити њена жртва. “Говорити политичким језиком значи разоткрити и признати свеприсутност политике. Улога најхуманијег облика политике је превазиђење јаза између стварности и духа мобилизирањем маса. Идеологија заузима мјесто аутентичног облика друштвене свијести. У модерном друштву, признавањем те чињенице, субјект заузима позицију политичког субјекта. “Лајбах” разоткрива и изражава спој политике и идеологије с индустријском продукцијом и непремостиви јаз између тог споја и духа” (из Лајбаховог Манифеста).

(Не)савршенство

ГЛАС: Иза бенда је више од 40 година каријере. Од првих забрана преко регионалног и свјетског пробоја до десетине албума и стотине концерата широм планете стигло се до једне врсте опште препознатљивости. Ипак “Лајбах” се не зауставља тражећи константно нови начин изражавања. Нисте склони освртању уназад, нити модерној болести “експлоатацији” носталгије, чак ни мирном прихватању статуса мејнстрим бенда?

“ЛАЈБАХ”: Нисмо мејнстрим бенд - иако бисмо то можда жељели бити - стално се осврћемо и редефинишемо, али истина је и да стално тражимо нови начин изражавања, начин који би најадекватније одговарао времену у којем живимо. Тражимо неки савршени, универзални облик, знајући да, наравно, ништа није савршено, осим самог савршенства, које опет није ништа друго него скуп бесконачних несавршености.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.