Бранислав Бабић Кебра, фронтмен бенда "Обојени програм": Тражимо љепоту кроз ритам и бијес

Бранислав Предојевић
Бранислав Бабић Кебра, фронтмен бенда "Обојени програм": Тражимо љепоту кроз ритам и бијес

Никад нисмо бирали свој пут. Такви смо и то је то. Никад се нисмо прилагођавали ни тржишту, ни публици или неком бизнису. Нама је стало да бенд буде одржив и да радимо то што волимо. Нисмо превише конципирали пут којим ћемо ићи, већ смо се прилагођавали ситуацији у ходу, што се претворило у врсту полугерилске тактике, али више као здраворазумске реакције на околности.

 Рекао је ово за "Глас Српске" фронтмен и лидер групе "Обојени програм" Бранислав Бабић Кебра, објашњавајући околности у којима након 40 година постојања овај бенд и даље дјелује полугерилском тактиком рада, унутар које је састав присутан, свира, издаје албуме, има снажну базу у публици, али и даље остаје на аутсајдерским позицијама независног дјеловања.

- У овим нашим балканским државама нешто планирати и организовати на дуже стазе просто је сумануто. Распадом Југославије десило се толико грозних ствари да је распад дискографије и озбиљног музичког тржишта најмања брига за било кога. Добро је да опстајемо као појединци, а камоли као бенд. Нема другог начина за деловање него герилски, а кад га већ нема, прилагодили смо се да бисмо могли да свирамо - рекао је Кебра.

ГЛАС: Функционисање на принципу "уради сам" није само обиљежило вашу музику, већ и омоте албума, спотове, пратећу иконографију групе па чак и Ваш књижевни рад. Колико су сви пратећи аспекти важни за стварање музике "Обојеног програма" и њене комуникације са публиком?

БАБИЋ: Инфраструктура овог посла, која је била скромна, распадом бивше државе распала се на комадиће. Естетика "уради сам" код нас подразумева да сам радиш све, од рентирања просторија за пробу, до организација снимања и издавања музике до организације концерата. То је широк спектар послова који сви ми у бенду радимо, како због силе прилика, тако и што не бисмо желели да то оде у смеру који нема много везе са нама и нашом музиком. Надам се да је то створило једну позитивну везу између нас и публике. Људи који прате "Обојени програм" препознали су естетику када је у питању наш рад, иако се ми као бенд не бавимо превише публиком, изузетно је поштујемо. На тој обостраној вези узајамног поштовања бенд функционише све ове године.

ГЛАС: Кроз бенд је прошло више од 50 људи, иза вас је 40 година рада, десетак албума, стотине одсвираних концерата. Како Вам то све дјелује када се осврнете уназад, ако то уопште и радите?

БАБИЋ: Не осврћем се превише. Нисам склон томе, а сада је то постало и превише обимно да бих се се упуштао у реконструкције прошлости. Много је људи дало допринос бенду и свако је то учинио на свој начин, што је једна од ствари којој морам одати признање. Сви су они градили нашу причу на свој начин. Са друге стране сто пута сам то поновио, најбоља постава бенда је последња постава (смијех), као што је и последњи албум, увек најбољи у каријери (смијех)…

ГЛАС: Бенд је имао око 300 концерата прије првог објављеног албума. Колико су живе свирке током протекле четири деценије биле важна снага која је гурала бенд у његовом опстанку?

БАБИЋ: Мртва је трка, шта нам је узбудљивије. Пробе или концерти. Само што пробе нико не броји, а јако су важне за звук групе и било их је трилион. Концерти су нам омиљена ствар. Ми смо као бенд увек на турнеји и најбоље се осећамо на бини испред публике, када смо у добром фазону. Баш недавно смо причали на проби, то је оно што смо сви желели цели живот: да свираш, да си на путу, да наступаш пред другим људима и када имаш добар фидбек од публике то је то. Не постоји велики или мали концерт, сваки је прича за себе и сваки је једнако важан. Они су поента бављења овим послом.

ГЛАС: Звук групе, који се кретао од базичног рок звука, наслоњеног на панк, преко великих уплива електронике, на посљедњем албуму вратио се никад рудиментарнијој поставци бенда у саставу бубањ, двије бас гитаре и глас? Откуд повратак на естетику "мање је више"?

БАБИЋ: Та естетика нам је увек била симпатична. Имали смо разне фазе у звуку, некако је то, органски или животно постављено у свету музике. Мењамо се ми, мења се музика, мењао се и звук бенда током ових 40 година колико постојимо. Задржали смо базу на којој смо одрасли, мислим на панк и нови талас. Просто он је био преломан за нашу каријеру у сваком погледу од звука до сваке друге врсте естетике. Ова постава бенда са двије бас гитаре и бубњем мени је тотални панк. Добро одражава ситуацију у којој сви живимо. Нема превелике хармоније, има снажног ритма, има огољеног беса и тражења нечег лепог у свему томе.

ГЛАС: Како унутар групе заједно функционише рад с двојицом басиста различитог профила попут Бебеца (Илија Влаисављевић) и Микија (Милорад Ристић из некадашњег "Дарквуд даба")?

БАБИЋ: Функционишу добро, све је то рокенрол, слушамо различиту музику и свако од нас доприноси различитом енергијом. Мики и Бебец заједно су занимљива комбинација. Мики је наш дугогодишњи пријатељ, а одскора и члан бенда. Увек је постојало обострано поштовање, а сада више и не размишљамо Мики и ми, већ је то Мики, члан бенда. Оно што ми свирамо наравно разликује се музички од "Дарквуда", али је естетика слична. Ментално смо такође слични. Све то функционише супер, иако је мало сумануто да Мики долази из Београда на пробе, али долази, тако да нисмо више само новосадски већ београдско-новосадски бенд (смијех).

ГЛАС: Посљедњи албум "2021=41", осим једноставнијим звуком на много начина заокружио је циклус рада групе повратком базичним принципима, од графитне једноставности Ваших стихова до никад директније продукцијске енергије пјесама?

БАБИЋ: Албуми су данас феномен за себе. Живимо у свету музике, где поново доминирају синглови, док су албуми као целина у другом плану. Један сингл, па за шест месеци други, итд…, тако цели музички бизнис функционише. Са друге стране нас је баш брига како бизнис функционише. Нисмо бизнис бенд, нисмо ни забаван бенд, ми смо рокенрол бенд, који траје 40 година. Када имамо разлог за стварање песама, снимићемо албум, када будемо имали времена, издаћемо га. Једноставно, тако функционишемо као група. Понашамо се како хоћемо и тако нам и албуми звуче. Ствар тренутка, у сваком погледу од звука до емоција.

Тјентиште

ГЛАС: Ускоро поново свирате на "ОК фесту". Каква су очекивања од тог наступа?

БАБИЋ: Свирали смо једном тамо. Супер је тамо. Супер је природа. Биће занимљива свирка. Долазимо у јеку турнеје која траје до краја лета, усвирани смо, тамо је увек позитивна и опуштена атмосфера, тако да сигурно следи и добар концерт.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Отворен "EXIT"
Отворен "EXIT"
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана