Биљана Крстић, пјевачица и музичарка, за “Глас Српске”: Предуго смо бјежали од своје музичке традиције

Рекла је ово за “Глас Српске” славна пјевачица и кантауторка српске музике Биљана Крстић, објашњавајући у којем се смјеру крећу пјесме на новом албуму “Биљур”- најављеном за крај ове године. Заједно са “Бистрик” оркестром, она ће вечерас од 20 часова наступити у Банском двору у Бањалуци.

- На њему су аутентичне приче чије су протагонисткиње биле Донка, Јелка, Бонка, Анђа и друге безимене и безвремене, али стварне девојке - рекла је дива наше музике.

ГЛАС: Почели сте да се бавите народном пјесмом или пјесмом из народа, у доба када је појам “народно” код доброг дијела стручне критике, па и јавности био у принципу негативан, иако највећи дио планете држи до своје музичке фолк традиције.

КРСТИЋ: Док је читав свет увелико градио величанствене музичке приче са својим музичким фолклором, код нас је све ишло спорије. Било је тешко у самом почетку изборити се за место на музичкој позорници са традиционалним песмама. Изворне, традиционалне, народне песме, како год да их зовемо, биле су одувек добра основа многим музичарима, како у поп музици, тако и у уметничкој, џезу, року. Нама је требало више времена да схватимо и да заволимо оно што је наше, као што то чине многи народи и поносно показују све карактеристике и сву лепоту своје музичке традиције. За мене лично, највећи успех је што је публика која нас слуша свих ових година увидела колики труд, рад, знање, као и љубав, поштовање стоји иза сваког звучног издања, као и концерата “Бистрика” и посебно сам поносна што смо успели да вокалном и инструменталном интерпретацијом, као и аранжманима, традиционалну песму и музику приближимо данашњем савременом музичком укусу.

ГЛАС: Ко су “кривци” за Ваш улазак у воде традиционалне музике и шта је био Ваш мотив и циљ, осим љубави према тој врсти музике?

КРСТИЋ: Вероватно сви знају причу и да је пресудан био филм “Енглески пацијент” и мађарска песма, лајтмотив филма коју је маестрално певала Марта Шебешћен, то ме је погурало, пожелела сам да и ја направим нешто посебно са нашом традиционалном песмом и тако сам кренула у авантуру са “Бистриком”. Често ме питају како сам решила да из поп вода одем у етно и променим жанр. Не мислим да сам променила жанр, све то треба посматрати као креативан стваралачки процес, јер савремени музички живот брише те границе. Треба ићи храбро у истраживање, а оно ће донети нова решења. “Бистрику и мени је донело.

ГЛАС: Како тече Ваш процес бирања пјесама, аранжмана и рад са колегама из “Бистрика” у студију? Шта је пресудни фактор приликом избора неке традиционалне нумере, звук, текст, емоција?

КРСТИЋ: Све је важно, и мелодија и текст. Волим да кажем како су песме својом лепотом саме избориле место на албумима. Свака од њих као имагинарно платно затегнуто ђерђефом, за вез разноликим тонским бојама и хармонијама. Неке су познате, неке заборављене, веселе или сетне и све су биле изазов за извођење и аранжирање у стилу који карактерише наш рад, сада већ 20 година.

ГЛАС: Ове године стигао је и документарни филм “Седам сати удара”, као дио сегмента прославе двије деценије рада “Бистрика”, дочекан јако позитивним реакцијама?

КРСТИЋ: Документарни филм “Седам сати удара” емитован је премијерно на РТС-у. Добили смо одличне критике и публике и стручне јавности. Филм пре свега има информативно-едукативни карактер, траје 35 минута и њиме смо обележили наш јубилеј. Документарни филм носи назив по једној од најлепших песама нашег традиционалног блага, која нас враћа духовној основи којој и припадамо. Песма је спевана поводом ослобођења Београда од Турака давне 1806. г. Етномузиколог Петар Вукосављевић је песму “Седам сати удара” оставио млађим генерацијама кроз нотни запис. Један од првих звучних снимака ове песме забележила је његова супруга, еминентна уметница Светлана Стевић, а “Бистрик” је 2000. године тонски забележио на свом првом албуму. Песма је свечаног карактера и већ годинама отвара концерте “Бистрика” код нас и у свету. У филму је представљено седам песама које су обележиле каријеру “Бистрика”. Чланови “Бистрика” и ја говоримо о нашем двадесетогодишњем раду, кроз филм се смењују архивски материјали од 2000. године до данас, како “Бистрик” у Радио Београду припрема песме из фонотеке, како мелографишемо записе. Забележен је и део песама и рад оркестра “Бистрик” у Студију 6, смењују се видео-записи истоимене песме у престижним концертним салама, Колосеум у Риму, Кенеди центар у Вашингтону, Џакарта, Салвадор, Париз, Брисел.

ГЛАС: Када смо код филма, радили сте намјенску музику за неколико филмова и серија, уз фасцинантне резултате. Колико Вам се као умјетнику било тешко прилагодити идејама других умјетника и другој врсти умјетничког медија, попут филма и телевизије?

КРСТИЋ: Рад на музици за серије и филмове је нешто што бих волела да радим до краја живота, тако је узбудљиво, инспиративно. Потпуно је другачији приступ у односу на рад за албуме “Бистрика”. Са Микијем из оркестра “Бистрик” сам радила музику за филмове и серије, поменућу само неке, а то су “Зона Замфирова”, “Бранио сам Младу Босну”, серија “Црна свадба”. Мики и ја смо тим који ради већ 20 година и до сада смо имали дивну сарадњу са редитељима, глумцима и читавим екипама. Посао композитора за примењену музику је захтеван и одговоран, али када вас понесе атмосфера и када закорачите у тај свет, није вам ништа напорно, не може се говорити о тежини, већ о огромном задовољству јер се трудите да радите најбоље што можете и знате, и дивно је када се све уклопи како треба, а музика употпуни, обогати слику.

ГЛАС: Ове године први албум “Сунцокрета” пуни 45 година. Како данас гледате на тај период, који је био много наивнији и много више идеалистички у односу на оно што се данас продаје под поп музиком?

КРСТИЋ: Време “Сунцокрета” је најлепше време моје младости. Морам рећи да сам срећна што сам прве музичке кораке направила у две најзначајније поп групе тог времена, у “Сунцокрету” и “Раном мразу”. “Сунцокрет” је имао озбиљну каријеру, био је омиљена акустичарска група у целој Југи. Време јесте било као што рекосте наивније, али бих додала да је тада музичка сцена била богата изванредним музичарима и да је то период који је изнедрио велике звезде које су и данас на сцени. Времена се мењају, музика је данас добила неко ново лице. Прошла су она стара добра времена када је музика била нешто посебно.

ГЛАС: Да ли сте икад размишљали о идеји неког реиздања Ваших соло албума “Превари вечерас своје друштво са мном”, “Из унутрашњег џепа”, “Биља” и албума за дјецу “Лоптом до звезда”, који су сваки на свој начин понудили занимљиво третирање поп музике?

КРСТИЋ: Искрено, нисам размишљала о реиздањима тих старих поп албума. Чувам их у срцу, лепе су то успомене из безбрижних осамдесетих.

Љубав

ГЛАС: У Бањалуци сте, без претјеривања, такорећи на домаћем терену, уз неколико антологијских наступа у протекле двије деценије. Каква су Ваша очекивања и шта публика може очекивати од вечерашњег наступа?

КРСТИЋ: Бањалука је град који је од самог настанка “Бистрика” пружао велику подршку овоме што радимо и то траје до данас. Велика је то љубав и поштовање и то је обострано. Много се радујемо овом сусрету. Концертни програм за ову прилику смо саставили од песама са свих пет албума, али смо спремили и две песме са новог албума које ћемо извести и најавити излазак албума “Биљур”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.