Бањалучка рокенрол прича и игранке уз електричне гитаре

Била су то времена, прича за "Глас Српске" аутор књиге Суад Јунузовић, када је у Бањалуку "дошла" прва електрична гитара, када су одржаване незаборавне свирке, сада већ помало заборављених група "27. димензија", "Динар", "Метеори", "Вандали", "Радио", "Усамљени", "Боеми" и многих других који су тада чинили музичку сцену Бањалуке.

- То је књига која је писана срцем, књига која је отргла од заборава нешто што је давно прошло, али што не желим да се заборави. Наравно да у свом том процесу настанка књиге нисам био сам. Велику подршку и помоћ сам имао, поред Сумоње, и од Ранка Булића, који је био задужен за логистику, те од Мирослава Јањанина, који ми је много помогао око контаката - прича Јунузовић.

Окосница књиге су, каже, његове сачуване радио-емисије о рок музици које је ауторски стварао на бањалучком радију "Уно", те велики број интервјуа са неким од чланова тадашњих популарних бањалучких бендова.

Драж ове књиге је та што читалац путује кроз течан разговор са пријатељима Суада Јунузовића Сулета. У књизи, која обилује подацима, налазе се и новински исјечци из тадашњег "Гласа" и "Бањалучких новина".

- Према оној добро познатој "Крв, сузе и зној", три године сам, уз помоћ пријатеља, марљиво скупљао све податке, долазио до чланова група, радио са њима интервјуе. Уживао сам заиста у сваком процесу стварања књиге, иако је долазило и до криза, када сам хтио да одустанем од свега. Онда ме Ранко погура, па Дарко, па Миро, а наравно водио ме је и тај однос према људима који су сарађивали са мном и одвојили своје вријеме за интервјуе. Овим путем им захваљујем - каже Јунузовић.

Корак по корак, прича нам Суле, како га сви одмила зову, настајала је "енциклопедија бањалучког рокенрола". Када је све завршио, опет му је Сумоња прискочио у помоћ и урадио прелом књиге. Ирена Радојевић је лекторисала, а доста му је помогао и Мићо Дукић, који је прије лектуре редиговао цијели рукопис.

- Када се све то завршило, желио сам да промоцију организујем 8. марта у спортској сали Учитељске школе. Тај датум сам одабрао зато што је на тај дан 1961. године у Бањалуци организована прва игранка са електричним гитарама. Свирали су претходници "Метеора", које су чинили покојни Бране Љиљак, Јосип Новчић Срћко, Златко Куида и Бране Рапаић, а публика је уживала у инструменталној музици групе "The Shadows" и композицијама гитаристе Двена Едија - сјећа се Суле.

Због великог интересовања публике за концерте, сала постаје претијесна и све се "сели", прича Јунузовић, у Дом културе, данашњи Бански двор. Ту су каже, одржавани матинеји недјељом ујутро, гдје су сви извлачили из ормара најљепшу одјећу и долазили да се забављају.

- Свака ова и многе друге, данас мало заборављене приче, у књизи су подијељене у неколико поглавља. У првом дијелу говорим о Свитању, настанку рок сцене у граду, па даље иде Вудсток генерација, гдје сам убацио своја нека сјећања. Ту су и Добре вибрације осамдесетих, чији сам назив узео из једне емисије која је тада емитована - истиче Јунузовић и додаје да је Бањалука била најљепша и да је у њој најљепше било живјети од 1967. године до земљотреса.

Књига "скована" у три године "рударског" рада, са архивским уникатним фотографијама бендова и свирки, које поред текста за себе причају своју причу, јединствена је и по томе што има само један примјерак, који је Суле успио сам да одштампа и покаже само својим пријатељима.

Пут до саговорника често је био мукотрпан, али је Суле све успио да нађе и забиљежи њихове музичке импресије. Морао је, између осталих, да шаље молбу и у Владу РС да разговара са министром науке и технологије Јасмином Комићем, који је такође дио ове књиге и приче о бањалучкој сцени.

Књига поетичног наслова "Вријеме излазећег сунца" још нема свог издавача, па за сада и не постоји пут којим ће доћи до читалаца.

Остаје нада да ће се наћи неко ко има слуха да се овај уникатни и историјски вриједан материјал ипак објави, како би Суад Јунузовић Суле и на промоцији, за коју је припремио и изложбу архивских и уникатних фотографија, имао прилику да исприча бањалучку рокенрол причу и да је кроз "Вријеме излазећег сунца" ипак отргне од заборава. На радост свих љубитеља рокенрола.

Споменик Бањалуци

- Мој основни мотив писања ове књиге никако није лична корист и зарада, већ сам желио да истина о Бањалуци изађе на видјело, да се не забораве бројни бендови који су тада чинили рок сцену Бањалуке (које нисам могао све да споменем у овом интервјуу, али су свакако споменути у књизи), као и да се не забораве наша прелијепа дружења и златно вријеме у којем смо тада живјели свој рокенрол сан. Aко књига пронађе издавача, од срца је завјештавам мом граду Бањалуци - рекао је Суад Јунузовић Суле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.