Андра Кидо, музичарка, за “Глас Српске”: Не желим да ћутим, нити да се стидим својих емоција VIDEO

Бранислав Предојевић
Foto: Тајана Дедић Старовић Остић

Дјелује ми да је иза свега стајао процес тражења и сазријевања, а код мене је то, испоставиће се, дуготрајан процес био. Знам често рећи да су Александру створили други, а Андру да сам ја.

Рекла је ово за “Глас Српске”, талентована поп умјетница Андра Кидо, објашњавајући зашто је након рада у медијима и на музичкој сцени одлучила да започне каријеру одлуком да своје име Александра Шкрбић замијени умјетничким именом Андра Кидо или ријечима једне од њених пјесама да донесе одлуку “гдје престаје Алекс, а гдје почиње Андра”. Лична преиспитивања провлаче се као лајтмотив свих осам пјесама њеног дебитантског албума “Тама”, који је регионалну сцену обогатио више него упечатљивом варијантом модерног поп звука.

- Александра је имала преиспитивања, страхове, посљедице утицаја средине, док је Андра узела све у своје руке и одлучила да поменуто стави по страни и коначно да простора ономе што у ствари јесте. Можда овај одговор звучи као дијагноза, али супротно томе, дио је изљечења - рекла је она.

ГЛАС: Озбиљно играње на регионалном поп тржишту тражи крајње озбиљан и професионалан приступ, без дискографске куће иза себе, то је често ризично коцкање уз бројне повреде за “играча”. Како Вам се из перспективе капитена чини утакмица која је довела до изласка “Таме”, посебно у свјетлу чињенице да је то само почетак цијеле сезоне?

КИДО: Да сам се стварно запитала све ово када сам одлучила да почнем, вјероватно се не бих усудила никада да избацим ни пјесму, а камоли албум. Радохоличар сам по природи и волим да размишљам о сваком детаљу, без чега се у овом послу не може, посебно уколико дискографска кућа не стоји иза тебе. Утакмицом сам и више него задовољна, јер све ове ствари које сам остварила у само пола године, била су ми маштања за неки дугорочнији период. Нисам сигурна како бих то могла да објасним, осим да су и људи око мене препознали жељу и лудачку снагу да када и видим затворена врата, нађем начин да сама створим она која могу да отворим.

ГЛАС: Музичка путања којом је Андре кренула од полетне поп нумере “Саундтрек ноћи” стигла преко мало мрачније “Ахилине мете” на крају до “Таме”. То није баш чест и очекиван развој догађаја у поп музици, да ли је постојао страх код Вас као извођача да “Тама” буде превише тамна за публику?

КИДО: Слагала бих када бих рекла да сам потпуно искључила укус публике, али никако нисам хтјела допустити да ми то обликује изражај. Цијели албум има концепт чији је основни мотив тама, што се само надовезало на “Саундтрек ноћи”. Једино што је мени у том процесу било важно је да свака пјесма има дио мене, било кроз атмосферу, било кроз текст, било кроз музику. У том контексту тама је само производ дугогодишњег повлачења, преиспитивања, жеље и страсти, што мислим да сваки човјек носи у себи и због тога нисам имала дилему да ли је превелики ризик представити се оним што у својој суштини јеси. Такво је моје схватање аутора, прије или касније схватиш када неко по сваку цијену ради што није блиско њему.

ГЛАС: Музички и вокални позив је прилично јасан и увјерљив,  али шта то “стварно крије тама”?

КИДО: Када бих распарчавала по пјесмама “Тама” садржи пркос, инат, сексуалност и унутрашњи мрак. Све ствари са којим ја нисам била помирена кроз своје одрастање. Учена сам да ћутим, да се не супротстављам, да се стидим емоција које су блиске живим бићима, што је и довело до стања за које је на крају била потребна психотерапија. О тим стварима волим да причам, јер смо и даље средина која не пружа подршку када примијети рањивост, већ се води старом добром “иди ради нешто, па нећеш имати времена да размишљаш”. Ја сам и ту методу примјењивала, па сам се увјерила да није најдјелотворнија. Ипак, постоје људи који се баве емоцијама и не би требало да данас ико рад на себи у том смислу доводи у питање.

ГЛАС: Андра пјева и износи пјесме на дубоко личан начин, Ненад Боснић пише текстове, Немања Ристић Икс креира музику. Колико је тешко било повезати троје аутора у цјелину и колико је потребно познавати нечију интиму да то звучи као стварна емоција, а не фалсификат у финалном скору?

КИДО: Сви људи са којима сарађујем познају оно што сам у суштини. Увијек сам била слободна да, када добијем демо или верзију текста, кажем шта јесте или није у складу са мном. Више пута се дешавало да заједно преуређујемо стихове или комплетне пјесме, јер ја не желим да изводим нешто иза чега не желим да станем и као артиста и као особа.

ГЛАС: Албум “Тама” пулсира у ритму модерне поп музике од електро и синти поп звука до треш и Р&Б утицаја, али је из перспективе слушаоца жанровска линија варијабилна и избјегава јасну класификацију. Ауторска екипа је свјесно бјежала од жанровских дефинисања или је то било више ствар импровизације?

КИДО: Никада нисмо причали о жанровима. Јасно смо дефинисали оквире преко и испод којих не желимо да идемо, а свим детаљима унутар њих се нисмо превише замарали. Важно нам је да свака пјесма буде засебна цјелина и да све што се ту дешава доприноси атмосфери и идеји тог пројекта. Мислим да је данас бесмислено бити забетониран у једном правцу, јер толико се феноменалних репера може пронаћи у готово сваком жанру.

ГЛАС: Албум је најавио минималистички, али ефектан спот  за насловну нумеру рађен са Тајаном Дедић Старовић Остић, који је упечатљиво визуелно оживио ауторску идеју која стоји иза нумере и направио јасан отклон од прва два сингла према концепту албума?

КИДО: Као и сав албум и за пјесму “Тама” смо тражили рјешење које би допринијело комплетном доживљају пјесме. Када сам демо чула, мени је Тајанина естетика већ била у глави. Невјероватна је ствар на који начин смо нас двије кликнуле и колико смо брзо дошле до идеје. Сваки њен нови приједлог је била само надоградња концепта који сам имала у глави. Вјерујем да ћемо још сарађивати, јер ми је важно да кликнем са свим сарадницима и да не постоји беспотребни стрес и тензија. Имамо тога и превише од свега што радимо па се трудимо да једни другима олакшамо договорима и пријатељским приступом.

ГЛАС: Са друге стране студио и спотови су једно, живи наступи су друго. Иза Вас су три свирке на различитим координатама, колико сте задовољни њима и како је публика реаговала на пјесме уживо?

КИДО: Имам осјећај да ни најбољи сценарио у мојој глави није могао претпоставити оно што се заправо дешавало на фестивалима. Пола године се интензивно припремам са кореографкињом Теодором Радивојевић и плесачицама Наталијом Алексић и Аном Нишевић. Оне су преталентована бића која доприносе томе да све визуелно изгледа како треба и да покретом испратимо оно што је у студију рађено. Не могу да не поменем ни Мају Манојловић, вокалног тренера са којом сарађујем дужи период и која је поред тога што је велики професионалац, моја огромна подршка. Производ свега тога је повратна реакција публике која је за овај кратак период невјероватна. Од тога да људи већ знају текстове пјесама, до тога да дневно добијам велики број порука подршке на “Инстаграму”, све то доприноси утиску да нисам погријешила што сам започела ову своју причу.

Планови

ГЛАС: Шта очекујемо од Андре сљедеће и куда “Тама” креће даље?

КИДО: Планови су да се након одмора вратим у студио. Осмислила сам неки план за наредних пола године па ћемо видјети колико ћу успјети да постигнем. За сада су то још неке идеје у мојој глави, па док не кренем у реализацију нећу превише да најављујем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Отворен "EXIT"
Отворен "EXIT"
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана