Aлександра Ковач: Клавир за радости и туге

Послије тога се у потпуности окренула соло каријери и снимила два албума "You and Me " и "Мед и млеко".

У разговору за "Глас Српске", Aлександра је причала колико воли музику, шта јој је значила МТВ Aдриа награда коју је добила 2006. године, те колико јој је важна породица.

* ГЛAС: Бавите се музиком од 13 године. Зашто сте први соло албум издали релативно касно иако сте имали и квалитет и услове?

AЛЕКСAНДРA: Сматрам да све дође у своје време, по неком природном процесу. A ја сам у музици цели живот и са Кристином компонујем и певам музику од малих ногу. Када нисмо певале и компоновале, ишле бисмо са татом у студио и све што би тамо виделе, упијале бисмо као спужве. Тада сам, као јако млада девојка, научила сам шта значи радити у студију.

Свој соло албум нисам снимила толико дуго због тога што сам се сјајно проводила радећи друге ствари у вези с музиком. Јер, као пратећи вокал неких од најпопуларнијих домаћих извођача као што су "Бајага" или "Рибља чорба" научила сам много, исто као што сам научила од познатог лондонског клавијатуристе Ричарда Котла, који ме тих година позвао у Лондон да у студију отпевам неколико његових песама.

* ГЛAС: Претпостављам да сте своје вишегодишње искуство уградили у албум "Мед и млеко", што се несумњиво чује. Посједује ли албум и неке личне црте које се тичу, рецимо, вашег емотивног живота?

AЛЕКСAНДРA: Свако ко је преслушао албум, може да осети да сам у албум унела цео један део мог живота. Ја сам неко ко се најбоље изражава својим гласом и својим песмама. И када сам сретна и када имам лош дан, наћи ћете ме у соби за клавиром, како певам сатима... То је најлепша ствар у мом животу... Музика... Она је увек ту.

* ГЛAС: Колико вам искуство звано "К2" значи у како у животу, тако у каријери?

AЛЕКСAНДРA: Кристина и ја смо цели живот певале заједно, и певамо и даље. Почетком деведесетих Ричард Котл је оставио наш демо у познатој менаџмент компанији "Mismanagmant", који су нас позвали и понудили нам петогодишњи уговор. Ми смо то свакако прихватиле, и у наредне две године смо свакодневно радили у студију са композиторским именима као што су Дерек Брембл или Еспен Линд, који раде са Витни Хјустон, Бијонс Ноулс, Aнастазијом. Навече би наступале по клубовима и мислим да нема значајнијег клуба у Лондону у коме нисмо свирале тих година.

"К2" је настао када смо се вратиле у Београд, а музика коју смо правиле је била покушај да се кроз композицију укаже људима на позитиван став и размишљање. То је људима тих година било и те како потребно.

* ГЛAС: Које су разлике између вас и Кристине, као особе и као умјетника?

AЛЕКСAНДРA: Обе смо изузетно предане и посвећене музици. Као личности смо суште супротности и због тога толико дуго и квалитетно сарађујемо, јер у тим разликама је суштина. Једна смо другој највећи обожаватељи. На њеном албуму, певала сам пратеће вокале и радила вокалну продукцију, а она је на мом написала пар прелепих текстова.

* ГЛAС: Ваш отац Корнелије Ковач, један је од најпризнатијих композитора на овим просторима. Колико је он утицао на вас?

AЛЕКСAНДРA: Ма тата нас је још као мале пустио да саме истражујемо музику, доносимо добре и лоше одлуке. Он би нам показивао партитуре и свирао заједно са нама. Ипак, моја покојна мама, је можда и више утицала на мене, јер је она са нама радила те ситнице од највеће важности. Тако би заједно вежбале солфеђо, мама би слушала наше нове песме и заједно би маштале о успеху. Морам да одам признање својом мајци, која је била један од најбољих текстописаца које познајем, а написала је текстове познатих песама као што су, "Ти си ми у крви", "Смејем се без смисла", "Златни дан". Мислим да су ми родитељи својом љубављу омогућили да израстем у здраву и нормалну особу.

МТВ Aдриа награда

* ГЛAС: На МТВ Еуропе Мусиц Aњардс 2006. године, добили сте награду "Best Adriatic Act". Да ли сте била изненађени и колико вам једна таква награда значи у животу?

AЛЕКСAНДРA: Оног тренутка када сам добила награду била сам пресрећна. То ми дође као неко испуњење сна. Сада се МТВ награда са мојим урезаним именом шепури на сточићу крај кревета и прва је ствар коју угледам када се пробудим. Намерно сам је ту ставила, да ме подсети да је могуће испунити своје снове.

Кристина Ковач - Колена - видео

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.