Aлександар Петровић, фронтмен бенда Ortodox Celts - Фруле и гусле су Србија, а не Гранд

Сања Јокић
Aлександар Петровић, фронтмен бенда Ortodox Celts - Фруле и гусле су Србија, а не Гранд

Наша народна музика повукла се у илегалу пред налетом квазинародњака и трубо или турбо фолк "џихадлија". Побогу, па фруле, гајде, гусле, села и планине су Србија, а не "Гранд" и сличне будалаштине.

Рекао је ово за "Глас Српске" фронтмен бенда "Ortodox Celts" Aлександар Петровић - Aца Селтик.

- Сличности ирског са нашим етнозвуком су бројне и вишеслојне, а то на неки начин потврђује моје мишљење да су Келти ништа друго до део Словенског етничког корпуса - сматра Петровић и наглашава да дубоко вјерује да кроз бројне наступе пјевајући и свирајући ирску музику прича ову нашу, српску причу.

- Оно што публику привлачи нашем звуку управо је препознавање самих себе у таквом ритмичком и мелодијском склопу какав пружа ирски фолк. Наравно, ту пре свега мислим на одјеке наше далеке или блиске прошлости, сачуване у генетском запису који свако од нас носи у основи свог бића - појашњава Петровић.

Према његовим ријечима, до популаризације ирског фолка широм свијета, а који је захваљујући бенду "Ortodox Celts" присутан и на нашим просторима, дошло је због издизања чувеног "Riverdancea" на ниво националног пројекта.

- Оно што су Ирци маестрално урадили је маркетиншки део те приче. "Riverdance" је продат целом свету као слика ирског фолка, што он у ствари није. Оно што је ирском фолку донело тај статус поред "Риверданцеа" је уплив тог звука у тренутно популарне жанрове као што су поп и рок, што му је омогућило несметану имплементацију у мејнстрим и на топ-листе. Код нас то никада није ваљано урађено - наглашава Петровић.

Када је о њиховим концертима ријеч, Петровић каже да су као и на свакој свирци, манифестацији, журци, сви позвани, сви бачени у исти базен, па како се ко снађе.

- Оно што је наша предност је што у нашој публици има људи из апсолутно свих могућих категорија. Деца, старији, панкери, металци, алтернативци, класичари, рокери, пекари, лекари, апотекари... Сви. Наравно да у мору има риба и оваквих и онаквих, а зашто је која ту, то је индивидуално - каже Aца Селтик.

Истиче да их слушају и у Ирској, али далеко од тога да су тамо мега познати.

- Што се тиче наговештаја отиснућа овог нашег "брода келтског" изван граница домаћих вода, има их. И то врло ускоро. Aли, морам да признам да ми није императив да "запуцамо" право у Ирску. Не. Тамо не желим да улазим на мала врата. Прво друге европске земље, па Aмерика, па тек онда Ирска и то на велика врата. Па, зато нас и цене, зато што држимо до себе и не правимо компромисе никакве врсте. Никада!- одлучан је Петровић.

Додаје да увек спремају нешто ново, мада то понекад и није баш видљиво на прву лопту.

- Можда се докотрљамо до Бањалуке, али мислим да ће то ипак сачекати следећу годину. Свакако, ако не пре, онда ћемо се видети у склопу "Saint Patrick'ş Day" турнеје, када будемо прослављали двадесетогодишњицу рада - додаје Петровић.

Породица

Петровић истиче да му је породица тренутно највећа инспирација.

- Нарочито сам поносан на песму "Your Song", која је тако спонтано изашла из мене, а посвећена је мом сину Стефану Вуку. Aли, и даље на мене утиче и све остало. Све. Бар све што залази, макар и површно, у сфере мојих интересовања. Од породичне слике у кући, преко случајних пролазника и насумичних догађаја, па и геополитичких догађаја и правде и неправде, све до историје, вере и метафизике - каже Петровић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана