Aки Рахимовски: Глас са хиљаде концертних часова

Током тридесет година музичког стажа оставио је снажан печат на музичкој сцени бивше Југославије. Довољно је само да се каже да је био вокал популарне рок групе од 1975.

Иако је група "Парни ваљак" сада, како истиче, само у музеју великих, Aки и даље редовно наступа, а тренутно има мисију – да културне центре широм Балкана врати у живот. Тако је стигао и до Приједора, гдје је показао да и даље "пали и жари" и има хиљаде концертних часова у гласу.

* ГЛAС СРПСКЕ: Aлбум "У времену изгубљених" ваш је први самосталан пројект од како се "Парни ваљак" разишао. Колико дуго сте радили на албуму и јесте ли задовољни продајом?

РAХИМОВСКИ: За албум је заслужан бубњар "Парног ваљка" Дражен Схолц који ми је, након што се група разишла, дао материјале на којима је радио годину дана, а намијенио их је управо мени. Пјесме су ми се свидјеле, окупила се група и упустили смо се у изазов. Снимање је трајало шест мјесеци. Продаја је задовољавајућа, с обзиром на то да се ради о мом својеврсном дебију.

* ГЛAС СРПСКЕ: Како сте се одлучили на ту врсту изазова, након 30 година проведених у "Парном ваљку" и да ли сте имали трему да ћете успјети у том самосталном изласку на сцену?

РAХИМОВСКИ: Не, није било треме, мада она увијек постоји као адреналин када кренете нешто да радите, једноставно вас то држи. Одговорност је велика, јер тих 30 година у " Парном ваљку" је прво једно велико искуство, а друго, оставио сам печат том бенду, препознатљивост и научио сам пуно тога. Првенствено да квалитет увијек побјеђује и ми смо се трудили да свих 30 година дајемо врхунске концерте, да радимо прелијепе пјесме, да то све тако дуго функционише, а да не будемо досадни. Послије "Ваљка" сам осјећао ту тежину јер сам био свјестан да ће многи сада чекати да виде шта ће то Aки сам направити уз коментар - добро је то, али није као "Ваљак". Међутим, У Хрватској и Словенији, гдје је издата плоча, знају доста пјесама са тог албума, поготово пјесму "Ти и ја", која је и сингл, публика је то прихватила јако добар и ја се надам негдје на љето да ћу кренути у промоцију овог свог првенца.

* ГЛAС СРПСКЕ: Да ли то можемо назвати и жељом за промјеном или да нешто што дуго траје треба ставити ад акта и кренути са нечим новим?

РAХИМОВСКИ: Нисмо ми "Парни ваљак" ставили ад акта, он је једноставно у музеју великих и то је заслужио. Са том групом смо постигли све што се могло постићи на овим просторима, од продаја милионских тиража плоча, стотине и стотине концерата, имали смо све могуће верзије и са симфонијским оркестром, са биг –бендом и са верзијом без струје, која је и дан-данас најпродаванији компакт диск у историји југословенске рок музике, па и ван тих простора са тиражом од око 400 хиљада примјерака, што је непојмљиво. Ми идемо даље, ми смо и даље музичари који иду, свако својим путем. Преко љета ћемо наступати заједно, и даље смо велики пријатељи и једни други гости на наступима. Љубав никад не престаје.

* ГЛAС СРПСКЕ: Сигурно Вас весели што сте дочекали да и Ваш син Крситијан наступа са Вама?

РAХИМОВСКИ: То је срећа и сан сваког родитеља, да видите да се оно што желите и трудите се да постигнете без неког великог усмјерења остварите нешто што Вас весели.

* ГЛAС СРПСКЕ: Како је дошло до сарадње са дјевојкама које су пратећи вокали на овој турнеју "Вратимо културу у културне храмове" и које заиста добро пјевају?

РAХИМОВСКИ: Невена Рељин и Гордана Видаковић су војвођански дио ове приче, а до сарадње смо дошли случајно, јер ја сам једноставно требао да се у реализацији ове идеје покажем што боље и кад кажу - оне супер пјевају, ја им одговорим да не пјевају супер не би биле са мном, јер ја лоше пјевам и мора ме неко сакривати.

* ГЛAС СРПСКЕ: Да ли Вам импонује што се публика и она која није била рођена у неко Ваше вријеме, сада пјева и плеше са Вама?

РAХИМОВСКИ:То је и те какав подстрек за цјелокупни глазбени миље, а посебно за рокенрол. То креће од кућног васпитања, тако да оно што су слушали родитељи, па и дједе и баке, сада то слушају и њихова дјеца и унуци. Дјецу поготово не можете преварити, дјеца су таква искрена публика и оно што им се не допада глумиће, а оно што им се свиђа то дефинитивно узимају и упијају. Мени је понекад лако, јер кад заборавим текст, знам да их бар петсто људи у публици зна јер ће пјевати са мном.

Фудбал

* ГЛAС СРПСКЕ: Шта бисте били да нисте пјевач?

РAХИМОВСКИ: Љубав према фудбалу, поготово кад сам био клинац, била је велика. Припадам генерацији која је држала лопту испод јастука, али је и вољела музику. Од тренера сам добио савјет послије неких повреда кољена, док сам играо у фудбалском клубу "Вардар", да се ипак опредијелим за музику и тако је и било. Не кајем се, јер се фудбал некад играо срцем, а сада новцем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.