Зоран Црнчевић, умјетник, за “Глас Српске”: Умјетност руши границе простора и времена

Казао је ово за “Глас Српске” умјетник Зоран Црнчевић, чија ће изложба “Између редова” бити отворена 16. септембра у 19 часова у Каменој кући на тврђави Кастел.

- Због тога умјетност мора да нас мало измјести из подручја у којем се осјећамо удобно и треба да буде нелагодна, барем мало - додаје Црнчевић.

ГЛАС: Шта је обухваћено Вашом првом самосталном изложбом која ће бити отворена на Кастелу? И на који начин су радови увезани?

ЦРНЧЕВИЋ: Након завршетка академије умјетности, углавном сам користио форму перформанса или инсталације да публику наведем на учествовање, кроз интеракцију са простором, објектом или дешавањима које смо колеге умјетници и ја креирали као група RACE. Бањалучкој публици су вјероватно познати перформанси и инсталације “Комад ваздуха”, “Културфест”, “Књига за вечеру” итд. Сличан принцип сам користио и у самосталним инсталацијама, гдје је најважнија порука била интеракција и одговор публике на визуелни и интелектуални подстицај. На овој изложби планирам да прикажем радове који су настајали посљедњих шест-седам година. Планирам да, први пут, прикажем и објекте који су настали тако што сам комаде намјештаја користио као платно. Идеја је да се створи непрекинути доживљај ритма и боје. На изложби ће бити представљен већи број слика, урађен у техникама уље или акрилик на платну и у комбинацији акварела, туша и оловке на папиру. Сви радови су повезани идејом стварања канала комуникације између умјетника и посматрача као активног учесника. Ради се о апстрактном ликовном изражају, а на посматрачу је да одлучи шта за њега представља објекат који гледа, да му додијели значење или да одустане од тога да га посматра као умјетничко дјело.

ГЛАС: Ако стварање посматрамо као средство споразумијевања, на који начин долази до споразума између умјетника и посматрача дјела?

ЦРНЧЕВИЋ: Ово питање ми се јавило у личном “еурека” моменту, након учења и преслушавања исте пјесме, када сам схватио да постоји несвјесни канал комуникације између ликовног умјетника, писца или музичара, са једне стране, и посматрача, слушаоца или читаоца са друге стране. Постало ми је јасно да ми успијевамо да доживимо слику насликану прије више стотина година или композицију која је компонована прије такође много година. Ако смо у неком тренутку “на истој таласној дужини” на  којој је био и умјетник у тренутку стварања, онда је већа могућност да нам се тај рад допадне и да осјетимо поруку која је свјесно или несвјесно уписана у тај рад. Покушао сам прецизнији одговор потражити и у литератури, нарочито радовима британског физичара Пенроуза, али још трагам за коначним одговором. Довољно ми је да препознајем постојање канала комуникације. Претпостављам да је у ликовној умјетности споразумијевање умјетника и посматрача омогућено ритмом боје, линије и форме, слично као што је ритам важан у музици или књижевности. То значи да комуникација није ограничена временом или простором.

ГЛАС: Како објашњавате НИШТА као простор за тумачење дјела?

ЦРНЧЕВИЋ: Карактер мојих радова је свјесно апстрактан, јер желим да избјегнем наметање наратива посматрачима. На примјер, ако бих исте боје користио да насликам планину, море или људе, а не апстрактну слику, тиме бих ограничио значење које посматрач може да додијели слици. Када бих ових дана отпутовао у Авганистан и насликао само зграде у Кабулу, па потписао слику са “Септембар у Кабулу”, посматрач не би могао да размишља изван контекста ратне опасности и ризика који сам поднио да бих насликао дјело, без обзира на то што се на слици виде само зграде. Тиме бих осакатио комуникацију са посматрачем, јер бих се задржао на нивоу свјесног, а моја жеља је да омогућим вишедимензионалну комуникацију. Кад сликам НИШТА, дајем посматрачу слободу и одговорност коју има и умјетник, да на основу онога што види креира дјело или да се окрене и заборави га.

ГЛАС: Како предметима које пронађете дајете нови живот и зашто је то Вама као умјетнику важно?

ЦРНЧЕВИЋ: У случају комада намјештаја који осликавам, као и сликарског платна или папира, моја улога је у томе што наизглед небитним објектима могу да додијелим ново значење, које накнадно може или не мора да валидира посматрач. У овом процесу улога посматрача је једнако важна улози сликара као извођача радова. Посматрач може или не мора да буде “наштиман” на фреквенцију коју представља рад, а ритам линија, боја и површина може да га привуче и подстакне на интеракцију или да га остави равнодушним. Не реагујемо на умјетничка дјела на исти начин, чак и када се ради о сликама или скулптурама једног умјетника.

ГЛАС: Каква је умјетност овог времена, у чему се најбоље изражава и на који начин уопште живи (или преживљава)?

ЦРНЧЕВИЋ: Велики број људи се данас бави умјетношћу, више него икада прије у историји. Но, као и у претходним историјским раздобљима, у јавном простору доминира ограничен број умјетника и дјела која су прошла селекцију владајуће класе, имућних и политички увезаних. Чак и привидно политички неподобна умјетност мора да прође валидацију од стране институција као што су МоМА у Њујорку или “Тејт” у Лондону, да би била прихваћена глобално. Тако се формирају будуће генерације умјетника, којима је дозвољено да буду бунтовници, али само у оквирима које су поставиле глобалне елите. Постоје и умјетници који не прате тај наратив, али они су мање присутни у јавном простору, а њихови радови су познати ужем кругу колекционара.

Алојз Ћурић

ГЛАС: На који начин бисте рекли да је Алојз Ћурић утицао на све оно што сте радили и створили?

ЦРНЧЕВИЋ: Он је уносио шаренило и живот у свакодневицу постсоцијалистичког друштва. Био је живи примјер да се може бити другачији и због тога прихваћен. Охрабрио нас је да пробамо нове и необичне ствари. Многи од нас нису постали умјетници, али су вјештине стечене на часовима ликовне културе помогле да се приватно и професионално остваримо. Много времена је проводио причајући о ономе што треба да сликамо, охрабрујући нас да у машти створимо оно што би касније постао наш рад на папиру. Часови ликовног код Лојзе су били одлично искуство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.