Змијањски вез и изложба накита музеја Српске од вечерас у Београду
Београд - Изложбе "Кићење-симбол и спона између руралног и урбаног костима" и "Змијањски вез-свјетско културно насљеђе" Музеја Републике Српске отворене су вечерас у Етнографском музеју у Београду у оквиру манифестације "Дани Српске у Србији".
Изложбу су отвориле директор Музеја Републике Српске Нада Пувачић и директор Етнографског музеја у Београду Мирјана Менковић.
Пувачићева је рекла да је добро да се два музеја нађу под истим кровом и да планирају будуће заједничке пројекте.
Она је додала да је са Етнографским музејом и убудуће планирана стручна сарадња, размјена кадрова и организовање стручних скупова.
Аутор изложбе "Змијањски вез-свјетско културно насљеђе" Данијела Ђукановић рекла је Срни да изложба има за циљ да јавности прикаже први елемент из Републике Српске и БиХ који је уписан 2014. године на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства.
Она је истакла да змијањски вез и данас живи на модеран начин. Бројна хуманитарна и друга удружења из Републике Српске и БиХ кроз радионице чувају тај вез од заборава и користе га за украшавање одјевних предмета како би тај ручни рад био носив и у 21. вијеку.
Посјетиоци ће имати прилику да се упознају са оригиналним експонатима змијањског веза израђеног крајем 19. вијека.
Овом изложбом и каталогом организатори су настојали да прикажу и објасне повезаност у култури живљења крајем 19. и почетком 20. вијека између сеоских и градских средина преко остатака материјалне културе односно одјеће и накита из тог периода.
Они су повезаност традиционалног и градског начина живота представили кроз предмете који су карактеристични представници сеоске и градске ношње, односно либаде и прегаче који су сваки за себе посебна прича, али који се међусобно спајају и прожимају накитом којим су се људи украшавали и прије него што су почели да се облаче.
Сеоска средина је имала специфичну народну ношњу за сваки крај, а градска одјећа је била под утицајем оријента. Међутим, иако је постојала разлика у одијевању између двије средине, накит их је повезивао.
Изложба ће бити отворена до јануара наредне године, обухвата 179 експоната, а прати је музејски каталог у српској и енглеској верзији.
Конзервацију предмета за изложбу припремила је конзерватор за текстил Драгана Радоја, а дизајн изложбе је урадила виши музејски техничар Љиљана Кораћ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
