Живот писца и новинара у свијету девете умјетности: Роберто Савијано као јунак у стрипу

Бранислав Предојевић
Живот писца и новинара у свијету девете умјетности: Роберто Савијано као јунак у стрипу

НАПУЉ - Роберто Савијано, аутор контроверзне књиге “Гомора” о прљавим пословима напуљске мафије, постао је главни протагониста неколико стрип серијала у посљедњих годину дана.

Напуљски новинар и писац, који након што је јавно осудио неке вође напуљске мафије “Камора” живи под заштитом полиције и лажним идентитетом од 2006. године, одлучио је своју причу да исприча стрипом под насловом “Још сам жив”, који је прошлог љета почео издавати са цртежима израелског цртача Асафа Хануке.

Овај графички роман није случајност на стрип сцени, јер га је пратила серија стрип радова за издавача “Фелтринели комикс” под називом “Ле Сторе Делла Паранза”, настала уз сарадњу сценаристе Тита Фарачија и цртача Танина Либератореа и Рикарда ла Беле. Они су до сада објавили два тома, који представљају адаптацију његовог романа “La Paranza dei Bambini” из 2016. године.

Савијано у албуму “Ја сам жив” прича своју причу као хронику догађаја који су га навели да живи трајно под стражом (због пријетњи од стране кумова “Каморе”, чак и током суђења у којима су оптужени), са сценама свакодневног живота, изгубљености током скривања, успоменама из дјетинства, не пропуштајући да илуструје своје жеље и стрепње које га прогоне и усамљеност која прикрива његово постојање. 

Стрип почиње од настанка књиге “Гомора”, те првих примљених пријетњи, до невјероватне ситуације изгнанства/затвора у којој се налази, са неизбјежним тренуцима обесхрабрења када се појачава перцепција немогућности нормалног живота, који је заувијек изгубљен.

Стрип је тако постао књижевно средство кроз које се причају ноћне море које га прогоне, али и осјећај слободе који је осјетио у Њујорку када се коначно може слободно окренути. И опет прави затвор којем мора бити подвргнут и лажне вијести које најављују његову смрт, не занемарујући политичке контроверзе посљедњих година, када га је један италијански министар покушао застрашити пријетњом да ће му укинути заштиту ако настави да истиче грешке његовог мандата.

Савијано отворено цитира судију Фалконеа, осуђеног на смрт од мафије, антифашистичког историчара Гаетана Салвеминија, романописца Корада Алвара и Трумана Капота због њихове способности да испричају стварност, све до Салмана Руждија, који се нашао у сличној ситуацији због фетве коју је против њега покренуо ирански ајатолах Хомеини, након контроверзе коју је изазвало објављивање романа “Сатански стихови”.

Додатна вриједност стрипа јесте мајсторство илустратора из Тел Авива Асафа Хануке, активног углавном у Француској. Поред елегантног и прецизног графичког стила који прати немир Савијанове приче, занимљива је креативна употреба боја, са другачијим хроматским избором за свако поглавље, како би се истакла расположења која доживљава протагониста.

Савијано може рачунати на сјајне сарадње на новинарском нивоу, романописац је превођен у цијелом свијету, а током 2008. године дошло је до међународне мобилизације интелектуалаца у његову одбрану, уз подршку шест нобеловаца. Чињеница да тако важан аутор бира стрип као средство изражавања да исприча причу је још један знак важности овог медија у културном свијету. Оба издања потврђују виталност Савијана, све више ангажованог у новим уредничким и умјетничким авантурама, па можемо цитирати наслов стрипа: Роберто Савијано је још жив!

Биографија

Роберто Савијано је познати италијански новинар и аутор бестселера “Гомора” и “НулаНулаНула”, екранизованих у култне телевизијске серије.

У својој књизи “Гомора” (2006) употријебио је мјешавину истраживачке и књижевне форме како би испричао економску стварност и обиљежја “Камориног” царства у Напуљу, Италији и остатку свијета. Након “Гоморе” објављује низ збирки есеја и чланака, те неколико романа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана