Живот му је био највећа улога
БЕОГРАД - Велики људи оду тихо и изненада, а оставе нам изобиље себе у свему што су додирнули, говорили и радили, а одлазак глумачке величине као што је Жарко Лаушевић, због свега што је иза себе оставио, погодио је домаћу јавност, његове колеге, пријатеље и поштоваоце, који истичу да је ово ненадокнадив губитак за српску културу, опраштајући се од великог и непоновљивог Лауша.
Доајен српског глумишта и један од најпопуларнијих глумаца региона преминуо је у 63. години живота послије краће и тешке болести. Ову вијест потврдила је у име породице супруга Анита Лаушевић, а ријечи којима је Лаушевић испратио покојног Небојшу Глоговца одјекују данас јаче него икада: “Па да одиграмо… или овде или тамо”.
Лаушевић у посљедњем интeрвјуу за "Глас Српске": По крају ће те препознати...
Писац и есејиста Ђорђе Матић у опроштајној поруци поводом Лаушевићеве смрти каже: “Отишао је Брандо, Монтгомери Клиф и Џејмс Дин моје генерације. Вјечна памјат”, док је бањалучки глумац Златан Видовић кратко написао: “Почивај у миру, легендо. Вјечна ти слава”.
Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић оцијенио је да је одлазак глумца Лаушевића велики губитак за српску кинематографију.
- Лаушевић је можда последња велика глумачка звезда југословенске кинематографије, а остаће упамћен по изузетним сарадњама са Мирославом Лекићем на филмовима “Догодило се на данашњи дан”, “Боље од бекства” и “Нож”, али и многим другим - рекао је Пантелић.
Директор Филмског центра Србије Иван Карл рекао је да Лаушевић, као и сваки велики глумац, не умире јер то не чине ликови којима је издао пасош за вјечност на великом платну и малом екрану.
- У тужним данима који следе помињаће се филмови, серије, представе и књиге, а његова највећа улога био је управо његов живот. У свом животу Лаушевић је достојанствено прошао све успоне и падове, искушења и жанрове које ниједан сценарио не може да постави - навео је Карл.
Глумац и режисер Радош Бајић је рекао да је Лауш био јединствен, велик, непоновљив и највећи.
- Ово је црни дан освануо за нашу културу, кинематографију и филмску уметност. Последњи аплауз упућен њему на премијери нашег филма “Хероји Халијарда”, пре нешто више од месец дана, трајао би вечно да га он сам није прекинуо. Све је то велики Лауш заслужио - навео је Бајић.
Ово су најзанимљивији цитати из посљедње књиге Жарка Лаушевића
Глумац Светислав Гонцић у свом опроштају од колеге напоменуо је да је дијелио класу са Бранимиром Брстином, Соњом Савић и Зораном Цвијановићем.
- Сви смо знали да ће Лаушевић бити велики уметник још на студијама. Лаушевићев шарм био је неодољив и сви смо били почаствовани што је делио класу са нама. Осећали смо да израста у сјајног глумца. Недостајаће нам Лаушевић на позоришној сцени и на филмском платну. Несумњиво је био велики уметник, али таквих људи је увек мало у сваком друштву. Недостајаће нам у сваком случају његов карактер, духовитост и интелект - каже Гонцић.
У својој опроштајној поруци глумац Милан Марић рекао је да никада није писао овакву поруку и да не зна како се то ради.
- Да ли би прво требало да ти захвалим? Да напишем: “Хвала ти што си био такав глумац?” Морам прво да напишем глумац јер сам те заправо тако упознао. Кроз улоге - поручио је Марић и додао да, ако би написао само: “Жаре, хвала ти”, то би онда значило да се опрашта од њега и као глумца и као колеге, али и онога што су изградили ван филмског сета. На крају поруке захвалио је за повјерење, осмијехе, вријеме, подршку, лекције, њежност и пријатељство.
Предсједник Србије Александар Вучић упутио је телеграм саучешћа поводом Лаушевићеве смрти и истакао да је његов јединствени таленат оставио импресиван траг на нашој филмској и позоришној сцени.
Лаушевић је спадао у најпознатије и најпризнатије југословенске и српске глумце друге половине осамдесетих, овјенчан је бројним наградама и признањима, а иза себе је оставио више од 60 улога на филму и телевизији. Лаушевић је рођен 19. јануара 1960. у Цетињу, гимназију је завршио у Подгорици, а дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, гдје је остварио улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године улогом у филму “Прогон”, а исте године остварио је значајне улоге у филмовима “Савамала” и “Директан пренос”. Врло брзо је добио једну од главних улога у телевизијској серији “Сиви дом” (1984) која му је донијела велику популарност и пружила прилику да искаже свој раскошни таленат. Након тога играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: “Шмекер” (1985), “Догодило се на данашњи дан” (1987), “Официр с ружом” (1987), “Браћа по матери (1988), “Бој на Косову” (1989), “Оригинал фалсификата” (1991), “Црни бомбардер”, “Боље од бјекства” (1993), “Кажи зашто ме остави” (1993).
У моменту када се налазио на врхунцу популарности, 31. јула 1993. године Жарко и његов пет година старији брат Бранимир нападнути су од групе хулигана у близини подгоричког локала “Епл”. Том приликом је Жарко из свог пиштоља ЦЗ-99 усмртио нападаче Драгора Пејовића и Радована Вучинића, а тешко ранио Андрију Кажића. Осуђен је на 13 година затвора због двоструког убиства. Та је пресуда након жалби потврђена 1994. године. Казну је издржавао у Спужу и Пожаревцу. Након укидања пресуде од стране Савезног суда, по поновном претресу фебруара 1998. године, изречена му је казна од четири године затвора због двоструког убиства у прекорачењу нужне одбране. Будући да је у том тренутку већ издржао четири и по године, пуштен је на слободу. Убрзо након тога је напустио земљу и настанио се у Њујорку, у САД. Током 2011. године помиловао га је предсједник Републике Србије Борис Тадић. Послије више година посјетио је Србију и Црну Гору у мају 2014. године, а 2015. снимио је филм “Смрдљива бајка” којим се након шеснаестогодишње паузе вратио на филмске екране. Посљедњих година остварио је низ запажених улога у серијама “Сенке над Балканом”, “Државни службеник”,”Корени”, “Време зла”, “Калкански кругови”, а једна од посљедњих улога био му је наступ у филму “Хероји Халијарда” редитеља Радоша Бајића.
- Глумац се претвара у друго биће кад глуми. Тако смо учени. Ту нема преваре - рекао је Лаушевић у свом посљедњем интервјуу за “Глас Српске” 2019. године.
О његовом животу направљен је филм “Лауш” по идеји, сценарију и у режији Бранке Бешевић Гајић, а 2022. године објавио је књигу “Падре, идиоте!” По мотивима књиге “Година прође, дан никад” прошле године је снимљена серија “Пад” редитеља Бојан Вулетића са Миланом Марићем у главној улози.
Вријеме и мјесто сахране биће накнадно саопштени.
Исповијест
Трагедију и њене посљедице који ће му из темеља промијенити живот, Лаушевић је искрено описао у аутобиографској књизи “Година прође, дан никада” (2011), као и у наставку “Друга књига” (2013).
- Убио сам два момка што су тек закорачила у живот! Да нисам, ми бисмо били мртви! И Мили и ја. Да ми је отео пиштољ, убио би ме! А онај други је клао Милог као животињу преда мном. С кољенима на његовим грудима мог брата онесвијештеног и непомичног, коље сломљеном флашом! Пуцао сам. Нисам имао избора. Нисам знао ништа друго. Никад то себи нећу опростити - записао је глумац. Трећа књига “Све прође, па и доживотна” (2018) јесте дневник из затвора у Забели, гдје је провео двије и по године.
Повезане вијести:
Легендарна анегдота: Како је Лауш имитирао Воју Брајовића
Лаушевић није желио да снима антисрпске филмове: Одбио милионе Анђелине Џоли
Ђоковић се емотивном објавом опростио од Лаушевића
Писмо Лаушевића Глоговцу данас посебно боли: … или овдје или тамо
Шта нам је оставио Лауш: Живот прође, генијалност никад! (ВИДЕО)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
