Живко Влаховић за “Глас”: Мањак преводилаца лош за добре писце

Ријечи су ово преводиоца и издавача Живка Влаховића, који живи и ради у Паризу, а који је за “Глас Српске” говорио о положају српске књижевности у Француској те о раду Издавачке куће “Славитуде” коју води.

- Не можемо да се ослањамо на домаће награде. С друге стране, европске награде се додељују писцима који пишу о једној истој тематици, резултат је да француска публика има погрешан дојам о нашој књижевности, као и страни издавачи који на својим корицама, кад објављују списатељице из Србије и Црне Горе, стављају ракете са деколтеом - додао је он.

Истакао је да је најчитанији српски аутор у посљедње вријеме био Александар Гаталица.

- “Велики рат” се у Француској продао у преко 10.000 примерака, а и Драган Великић је добро прошао са “Иследником”. Надам се да ће други том “Нове БХЦС поезије” направити бум, интересовање је велико - казао је Влаховић.

Говорећи о преводиоцима на српској културној сцени, нагласио је да их нема много.

- Познајем преводиоце који се активно баве превођењем, понекад приметим име неког преводиоца за ког нисам раније чуо. Понекад се чак и бојим јер примећујем одличне писце код нас и помислим да ће они бити прве жртве недостатка преводилаца. Али да ли ће већи број преводилаца донети више превода, нисам сигуран, јер ако издавачи не желе да објаве нашу књижевност или ако су у ситуацији да не могу да покрију преводилачке трошкове, већи број преводилаца неће ништа донети - објаснио је Влаховић.

Испричао је да му је доста превода пропало јер нису добијали адекватне субвенције, те додао да би било неопходно порадити на томе.

- Потребна је већа финансијска подршка за преводе на француски. То је велика мотивација за издаваче и сигурно бисмо имали већи број превода на годишњем нивоу. Верујем да би било ефикасније да наше издавачке куће заступају своје писце уместо преводилаца и траже им директно издаваче у иностранству - рекао је он.

Будући да Издавачка кућа “Славитуде” пружа прилику студентима да преводе, Влаховић нам је испричао да је кроз ову кућу до сада прошло 60 преводилаца.

- Зборнике волимо да преводимо са студентима како бисмо пренели љубав према превођењу. Међу студентима из региона су многи који ће одржавати франкофонију код нас, није само у питању словенска култура у Француској, него и француска култура код нас. “Славитуде” је крајем 2022. покренуо бесплатне часове теорије превођења и праксе, и одазвало се око 40 студената из Београда, Ниша, Новог Сада, Никшића и Загреба. Понекад ни ми сами не схватамо колико можемо да помогнемо култури - истакао је он.

Како је казао, претходна година је била прекретница за “Славитуде” и година када је требало не само одржати темељ постављен 2020. него и потврдити статус ове куће код свих, у Француској као млада издавачка кућа која ће објављивати све више словенских аутора, а у региону да је не само издавач који жели да буде одскочна даска ауторима већ и респектабилни француски издавач који има моћ да промовише на најбољи могући начин словенску књижевност.

- Све смо то показали одличним резултатима, драмом Александра Гаталице која је објављена крајем 2021. и која ће се ускоро распродати и објављивањем песника попут Шимона Цуботе - објаснио је Влаховић.

Додао је да су у протеклој години створили већи читалачки одбор, добили највише рукописа, организовали два конкурса те да су им се придружили нови сарадници, преводиоци и партнери.

Говорећи о плановима “Славитуде” за ову годину, Влаховић је нагласио да ће од 20. фебруара у продаји бити збирка пјесама Лидије Дедуш “Разгледнице из прашњаве републике” те да ће у марту отворити нову едицију, БХЦС класици.

- Први аутори који ће бити објављени су Раде Драинац и Тин Ујевић. У априлу ће изаћи зборник од којег највише очекујемо ове године, а то је други том “Нове БХЦС поезије”. Годину ћемо завршити збиркама песама Александре Батинић, Владана Миљковића и једног пољског аутора, Миколаја Вирзиковског - поручио је Влаховић.

Недавно је на француски језик превео пјесму “Вера Павладољска” Матије Бећковића, а казао нам је да ће Збирка “Вера Павладољска” на француском изаћи  2024. године.

- У питању је велики подухват и не желим да журим, то је, по мени, тајна доброг превода. Преводиоцу који иде од књиге до књиге и преводи неколико сати дневно је суђено да упропасти дело аутора тако што се често не позабави ауторовим стилом и одустане од потешкоћа јер мора да испоштује рок - закључио је он.

Србија поезијом испред Француске

Влаховић је истакао да прати српску сцену и пјеснике који пролазе кроз радионице Звонка Карановића, али и пјеснике из цијелог региона.

- Има ту много талената, последњи који ме је одушевио је Амар Личина. Мени се то лично допада, занимљиво је колико смо испред Француза кад је у питању поезија, тамо се она не објављује више толико, замислите тек када је наша поезија у питању, готово је немогуће пласирати је - рекао је он.

Додао је да је зато “Славитуде” редовно објављује, те да тај покрет не може да прође незапажено у Француској. Стога сматра да ће други том “Нове БХЦС поезије” усидрити нову генерацију наших пјесника у Француској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.