Жељко Еркић, глумац, за “Глас Српске”: У систему који меље човјека породица плаћа цијену

Казао је то у разговору за “Глас Српске” глумац Жељко Еркић који игра Милана у представи “Урнебесна трагедија”, рађеној по тексту Душана Ковачевића, а у режији Јагоша Марковића, која је премијерно изведена у Народном позоришту Републике Српске. Прво репризно извођење заказано је за вечерас (13. мај) у 20 часова. Будући да је представа рађена у копродукцији Народног позоришта у Београду и Народног позоришта Републике Српске, премијерно пред београдском публиком у националом театру биће одиграна 15. маја од 19.30 часова.

- Све то је испричано кроз призму једне породице која шаље слику велике дисхармоније, која кореспондира са тренутним временом. И та дисхармонија је посљедица поменутих дешавања у друштву - додаје он.

ГЛАС: Какав је Милан човјек и колико Вам је било изазовно ухватити се у коштац са овим јунаком?

ЕРКИЋ: Милан је човјек умјетник, он је директор позоришта и засигурно је човјек који се бави умјетношћу као примарним позивом. У комаду није тачно наведено његово занимање, али из описа какав је он карактер то се наслућује. И као такав јако ми је близак. Он је растрзан између посла који га цијелог тражи и породице којој је потребан. Велико уживање је било осликати овај карактер.

ГЛАС: Иако је комад написан прије 30 година и игран у многим театрима, чини ли Вам се да ми и данас живимо урнебесну трагедију?

ЕРКИЋ: Морам рећи, нажалост, да. Ми као друштво још пливамо и тражимо се, и даље чини ми се нисмо прешли тај транзитни период промјене система, а ево већ долази до нових тектонских промјена у цијелом свијету. Али ми смо као народ прилагодљиви, тако да вјешто пливамо кроз све то.

ГЛАС: Колико је важан повратак овог комада на позоришну сцену у овом историјском тренутку?

ЕРКИЋ: Управо због горе наведених промјена које нам се дешавају како нама тако и у свијету. Али по мени битан је највише због тога што говори о људима и друштву које је свим тим спољним утицајима растрзано и усљед тога заборавља на једине праве исконске вриједности, јер нема времена. Наметнута је машина која меље човјека из дана у дан, а та исконска вриједност је породица која и те како трпи и плаћа цијену свега тога.

ГЛАС: Ово је и прича о деструкцији у породици која је најважнија у животу сваког човјека. Како данас спасити породицу од спољашњих утицаја који као да су направљени да урушавају породицу и њене вриједности? Није ли тај удар на породицу и начин да се изгуби идентитет ?

ЕРКИЋ: Удар на породицу је удар на идентитет. Као што сам рекао систем је такав да меље човјека, али човјек је ту да се прилагоди и не заборави шта су праве вриједности и ако то успије, сачуваће идентитет. Ово јесте прича о деструкцији једне породице која је усљед спољних утицаја постала таква.

ГЛАС: Душан Ковачевић је казао једном приликом да је “Урнебесна трагедија” између осталог и трагична прича о позоришту које се због социјалних проблема претвара у нешто што нема везе са умјетношћу. Успијевају ли театри данас да се изборе са тим проблемима и да побиједе ријалити?

ЕРКИЋ: Мислим да успијевају. Театар и ми који му служимо смо ту и ми нудимо аудиторијуму слику друштва и указујемо на проблеме. Позориште није ту да поправља, оно је ту да представља и осликава стварност, а на појединцима је да то препознају и да сви заједно мијењамо и поправљамо нашу стварност. Тако да и те како има комада који указују на проблеме и то је била и остала наша мисија. А позориште свакако да запада у кризу, али њега, као што је то и Душко говорио, у ту кризу ставља једна велика социјална криза која је била тих деведесетих година када је писац и написао “Урнебесну трагедију”. Тада је било такво вријеме, није било ни институције ни појединца који нису били у кризи.

ГЛАС: Како је протекла сарадња са Јагошем Марковићем и колегама Народног позоришта у Београду?  

ЕРКИЋ: То су дивни људи прије свега, феноменалне колеге, од првог дана смо се спојили као да се знамо читав живот. О Јагошу се све зна, то је један од наших најцјењенијих редитеља и велика је част и привилегија за глумца да га позове Јагош Марковић у свој пројекат. Он је  велики професионалац и особа која бескрајно воли глумце и позориште.

“Кожа”

ГЛАС: Будући да снимате “Кожу”, можете ли нам нешто више рећи о јунаку којег играте и самом пројекту?

ЕРКИЋ: То је такође прича која дубоко кореспондира са друштвом и дневно-политичким ситуацијама у којима се налазимо. Играм полицијског инспектора, сумњивог морала и то је све што у овом тренутку могу да кажем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.