Жељка Ступар, академска сликарка и графичарка, за “Глас Српске”: Стварање је пут изненађења и радости

Миланка Митрић
Foto: Б.Брезо

Иза мене је дужа пауза. У току претходне године сам открила нове ликовне технике и на крилима тог заноса сам ликовну поетику “пресвукла у ново рухо”, у технике каменине и порцелана.

Овако је разговор за “Глас Српске” започела сликарка и графичарка Жељка Ступар, говорећи о периоду који је прошао од њене посљедње изложбе, а у сусрет изложби “Супремативност лиричних фрагмената” која ће вечерас у 19 часова бити отворена у малом изложбеном салону Банског двора.

- Технолошке поступке и знања о материјалу и начинима обликовања форме сам усвојила у атељеу академске керамичарке и сликарке Соње Бикић и након годину дана рада створен је уједначен циклус од 40-ак ручно израђених и осликаних скулпторалних ваза од бијеле глине и порцелана у техникама каменине и порцелана, малог и средњег формата - додаје она.

ГЛАС: Да ли бисте рекли да увијек тежите истраживању, нечему новом и да ширина идеја превазилази све форме, јер умјетност је попут игре?

СТУПАРЕВА: Да. Своје мале “објекте” видим као игру, авантуру и истраживање нових ликовних могућности без жеље да их категоришем у неку грану умјетности. Некад форма диктира интервенције, а некад материјал или боја. Процес стварања који почиње обликовањем матрице и завршава печењем јесте пут пун изненађења и радовања непредвидивом.

ГЛАС: Шта бисте могли да нам кажете о утицају других умјетника на Ваше стварање и о сарадњи са умјетницом Соњом Бикић?

СТУПАРЕВА: Пратим рад бројних савремених умјетника, не само ликовних и примијењених умјетника, већ и даровитих дизајнера и архитеката у региону и у иностранству. Такође, често се враћам примјерима из историје умјетности али немам одређене узоре. О Соњи Бикић бих могла да напишем роман. Нашу сарадњу описујем као пријатељско менторство. Она је несвакидашњи примјер ватрене стваралачке и животне енергије и са мном је великодушно подијелила “занатске” тајне, пружила ми техничку подршку и од ње имам још много да учим.

ГЛАС: У приказу изложбе Синиша Видаковић је издвојио лиричност као посебну категорију Ваших радова. Како бисте Ви то описали?

СТУПАРЕВА: Категорију лиричности бих приписала квалитету сопственог бића и “вишку” осјећајности који се прелива и доминира на сваком раду.

ГЛАС: Носи ли сваки умјетник својим радом неку врсту одговорности према историји или према тренутку у којем ствара?

СТУПАРЕВА: Сваки умјетник носи са собом обиљежје времена у којем ствара, а  одговорност бих радије схватила као ствар личног избора.

ГЛАС: Треба ли свака умјетност да носи неки тон промјена, да утиче на посматрача или је љепота дјела довољна сама по себи и за себе?

СТУПАРЕВА: Кроз историју умјетности имамо и једна и друга стремљења, од естетике ларпурлартизма преко дјела ангажоване умјетности. Умјетност не мора нужно да проблематизује друштвено-политичку стварност. У свом стварању не оптерећујем се позиционирањем у историјском, естетском, нити било којем другом контексту.

ГЛАС: Како бисте описали умјетничку сцену у Бањалуци и у Републици Српској у посљедњих неколико година? Шта видите као позитивне, а шта као негативне стране?

СТУПАРЕВА: Будући да посљедњих година нисам била активна на умјетничкој сцени и да сам запослена у другачијој бранши, не могу са сигурношћу говорити о свакодневним проблемима домаћих умјетника. Ипак, као недостатак издвојила бих неријешен статус самосталног умјетника у Српској, као и недостатак атељеа који би град понудио умјетницима по узору на многе европске градове. Граду недостаје још изложбених простора, прије свега галерија за графику, узимајући у обзир квалитет и успјех домаћих графичара. Радује ме велики број умјетника који преко друштвених мрежа и платформи храбро крче путеве и свјежином и квалитетом дјела успијевају да привуку пажњу међународне публике.

Књижевност

ГЛАС: Бавите се књижевношћу и науком о књижевности. Како све умјетности којима се бавите спајате и постоје ли везе између њих?

СТУПАРЕВА: За сада су то два одвојена поља дјеловања. Ипак, кад бих покушала да нађем спону рекла бих да је то широк, радознао, експериментални приступ у књижевности отјелотворен кроз интересовање за компаратистику и за културолошке аспекте књижевног дјела, а у ликовној умјетности потреба да се изађе из једног медија и да се комбинују различити ликовни кодови који се међусобно преплићу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана