Здравко Шотра за Глас Српске: Иза мене стоје многа дјела и недјела

Започиње овако своју причу за "Глас Српске" легенда српске кинематографије, редитељ Здравко Шотра, који је лични печат оставио на култним насловима као што су "Више од игре", "Браћа по матери", "Бој на Косову", "Лајање на звезде"...

У редитељској столици са истим жаром сједи и данас, када има 83 године и са нестрпљењем ишчекује премијеру филма "Санта Мариа делла Салуте" о великану српске поезије Лази Костићу, која је најављена за 20. децембар у Београду. Са коликом посвећеношћу је радио на овом пројекту најбоље говори чињеница да је написао 14 верзија сценарија док снимање није почело.

- Тема је веома изазовна, сложена и када сам истраживао материјал о Лази Костићу, изненадио сам се колико мало знамо о њему. Он је значајна фигура из наше културне, али и политичке историје. Реч је о једној веома сложеној личности, песнику који је био омиљен и у своје време, али и борцу за национално ослобођење - прича редитељ о новом филму у коме оживљава једна од највећих српских љубавних прича.

Мајстор стиха, Костић је писао и филозофске расправе, био је новинар и први предсједник Удружења новинара у Србији, али и члан српске делегације за берлински конгрес, као и човјек који је говорио осам језика. Власт краља Милана Обреновића га ја хапсила због текстова у новинама.

- Лаза нам је у наслеђе оставио једну ванредно богату лирску баштину у којој је и песма "Санта Мариа делла Салуте", по својој дубини достојна светских антологија. Управо њу смо узели за наслов серије и филма зато што је љубав са Ленком и после њене смрти давала смисао песниковом животу - истиче Шотра, подсјећајући да је чувени поета читаву деценију писао ту пјесму.

- Добро то је што су и његови савременици осећали потребу да о њему нешто забележе. Један од њих је писац Симо Матавуљ, који је описао њихов сусрет у Црној Гори. Када је Лаза, који је свакодневно вежбао, почео да трчи око Цетиња, пастири су га у чуду посматрали. Матавуљ му се придружио да људи не помисле да је Костић луд - открива дио радње у филму редитељ.

Истиче да је једна од главних ствари у његовом послу да добро подијели улоге.

- Увек су се чудили зашто сам некоме дао баш ту улогу и после се испоставило да је то било са разлогом. То је део редитељске вештине, а вероватно и великог искуства јер се већ шесту деценију бавим овим послом. Кажу ми да узимам само добре глумце, али када је реч о озбиљним задацима, то тако мора да буде - "правда" се Шотра, уз напомену да је презадовољан како су Војин Ћетковић и Тамара Алексић одиграли улоге Лазе и Ленке.

У године преданог рада стали су бројни филмови и серије, међу којима су "Зона Замфирова", "Ивкова слава", "Шешир професора Косте Вујића", али постоји нешто што му је посебно прирасло за срце.

- Серија "Више од игре" је нешто што највише волим. Истина, радио сам многе ствари које су биле обични задаци, али сам се трудио да не изгледају као да сам мобилисан да то урадим, него да их уклопим у моје стваралаштво. Тек у пензији почео сам да слободно бирам шта ћу да екранизујем - признаје човјек за кога колеге кажу да је неуморан и да има невјероватну снагу.

И на сету серије о Лази и Ленки био је активан од јутра до мрака.

- У мојој екипи су се чудили, али то је она херцеговачка издржљивост која ми даје огромну енергију да напишем текст сценарија на 500 страна и да снимамо на десетак објеката широм Србије и Црне Горе - прича Шотра.  

На све гледа са оптимизмом, напомињући да никада није волио да се жали како су лоши услови за рад. 

- Тешко је у свету уметности, али ако човек хоће да се бави овим послом, мора да има додатну силу у себи да превазилази тешкоће. Не сме да кука чим се појави прва препрека. Неке ствари сам десет година чекао да урадим, па на крају успео - признаје редитељ.

Упркос томе што је цијели живот провео стварајући филмове, каже да нема посебне тајне у ономе што ради.

- Дивим се оним редитељима који знају да анализирају оно што раде. Мораћу да разочарам све које то занима, али не знам шта ме инспирише. Радим онако како умем и знам, а не знам одакле ми надахнуће - заокружује причу Шотра.

Камен са родне куће

- Намерно сам, када сам снимао "Рањеног орла", "преместио" сценарио у Требиње. Одем некада у мој родни крај - Козице поред Стоца. Један од наша два чардака је срушен, а у други се вратио мој рођак. Однели су чак и обрађени камен изнад врата на коме је писало: "Петар Шотра - трговина мјешовитом робом". Односе камен по камен са наших чардака - прича Здравко Шотра.  

Умјетници некада били звијезде кафана

- У моје време у кафане су долазили људи који су онда били популарни као што су данас певачи. Песници, глумци и сликари су били тадашње звезде. Кафане су у том друштву одисале духовношћу. А онда су се појавили неки другачији људи и разбили ту атмосферу. Писци и остали културни радници сада се слабо појављују у кафанама - каже Здравко Шотра. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.