Здравко Мићановић за “Глас”: Професија и љубав стопљени у једно

Овако је разговор за “Глас Српске” започео Здравко Мићановић, познати сликар, графички дизајнер, илустратор, карикатуриста и стрип умјетник објашњавајући у којем би умјетничком жанру описао свој живот и каријеру, од рођења у Лопарама 1952.  године, дјетињства у Брчком, младости у Тузли,  преко школовања у Сарајеву и Београду, рада у дизајну и маркетингу те цртању илустрација и стрипова и професорског посла. Цијењени умјетник и професор ових дана посјетиће Бањалуку, гдје ће у оквиру “Салона стрипа” представити свој рад на пољу стрипа и илустрације који је почео током дјетињства, а бавио се другим и занимањима али према својим ријечима, никад није одустао од умјетности.

- Прво сам био незајажљиви читалац. Сјећам се да сам другу у основној школи када дође викенд, а тада се само недјељом није радило, за читање десет стрипова из серије “Цртани романи” плаћао банку (десет динара). Као средњошколац, највише под утицајем “Плавог вјесника” и стрип цртача окупљених у тој редакцији, почео сам и цртати. Друг и ја смо покренули и улични лист обећавајућег наслова “Узор” ослањајући се, ја на Јулија Радиловића, а друг на Жарка Бекера. Успјели смо смислити и нацртати два броја. Проширивањем редакције дошло је до непремостивих неспоразума и престали смо са том активношћу. Ту су стрип искуства и из времена студирања и рад са двојицом другова на стрипу “Филозофска зезистика”. Наравно, њих двојица сценариста студирали су филозофију. Када сам недавно предложио једном од њих да обновимо тај стрип, одбио је са образложењем да су околности другачије, али ме није увјерио да је обнова стрипа немогућа макар због мог тадашњег незрелог покушаја и резултата. Ликовну академију сам завршио на сликарству, али са теоретском темом са називом “Како стрип визуелно јесте” - додао је он.

ГЛАС: Од теорије сте поново прешли на праксу, под геслом да се од животне љубави не одустаје?

МИЋАНОВИЋ: Када је ријеч о стрипу осамдесетих сам био најактивнији, организујући, између осталог, на Радио Тузли радио школу стрипа обилазећи школе и ђачке домове, наравно причајући о стрипу, али и цртајући стрипове. Осмислио сам четири стрип јунака смијештајући их у актуелну збиљу средина у којима су листови излазили. Један од листова, “Фронт Слободе” био је орган ССРНЈ општине Тузла и излазио је два пута недјељно. Остала три листа “Крека”, “Банка” и “ПТТ”  излазили су, ако се не варам, мјесечно. Стрипови су објављивани у једном каишу. Онда су слиједили и покушаји у карикатуралном, реалистичком и експерименталном стрипу, за неке пишући само сценарије или чешће користећи књижевна дјела као предлошке аутора мени блиских тема. Тај плодни период текао је условљен “специфичним околностима” до почетка сарадње са Народним позориштем у Тузли, откривањем плаката као неслућеног изазова који ме одвукао од стрипа за извјесно вријеме. Сарадњом са листом “Бијела пчела” почиње рад на стрипу у континуитету и траје ево већ двадесет година са професионалном упорношћу и животном љубављу стопљеним у једно.

ГЛАС: Радили сте много у примијењеној умјетности од маркетинга до илустровања књига. Колико сте у тим областима рада имали креативне слободе у односу на стрип  и колико Вам је рад у тој области пружао ауторске сатисфакције?

МИЋАНОВИЋ: Позиције графичког дизајнера и илустратора нису доносиле привилегију избора задатака. Ауторску сатисфакцију сам налазио у ванинституционалним пројектима и онима за непрофитабилне организације. Плодна је била сарадња са неформалним позоришним групама и аматерским позориштима за које сам радио плакате. Једно искуство, ми актери, и данас спомињемо са благом сјетом и невјерицом. Плакат за једну представу је повучен због тога што смо одлучили да на плакату не буду имена глумаца, него њихови надимци. Али то су били Хаш, Мошо, имена и значења политички неподобна у тадашњим друштвеним приликама.

ГЛАС: Ваша сарадња са дечјим листом “Змај”, обиљежила је не само вашу каријеру већ и дјетињства бројних генерација? Како је дошло до тог рада и какве успомене данас носите из нажалост угашеног “Змаја”?

МИЋАНОВИЋ: Захваљујући препоруци колеге тадашњег уредника листа почела је сарадња. Односила се на илустровање књижевних текстова и трајала је до гашења листа. Често у “Змају” ми је допадало да илуструјем рубрику “Занимљивости око света”, коју је уређивао Павле Кићевац, један од уредника “Кекеца” у вријеме мог откривања тог шареног папирног чуда, како сам “Кекец” доживљавао. Окружење старијим и признатим ауторима, чак и професорима са Факултета примењених уметности, онда и илустраторима који су припадали мојој генерацији, на крају и сусрети са Миром Алечковић, уредницом листа, у сваком случају импоновали су али и одржавали осјећај скорог гашења у раним годинама његовог излажења изванредног дјечјег листа.

ГЛАС: Импресивна је Ваша сарадња са листом “Бијела пчела” гдје од 2003. године објављујете стрипове у којима спајате педагошки рад и девету умјетност? Како је дошло до те сарадње и шта је према Вашем мишљењу њен најважнији аспект?

МИЋАНОВИЋ: Баш у вријеме гашења “Змаја” појавила се “Бијела пчела”, лист за сву дјецу, како у поднаслову листа може да се прочита, лист са којим другујем ево двадесет година. За почетак сарадње са “Бијелом пчелом” волим да кажем да су “криве” три даме: прва, Гордана Малетић, наша призната књижевница, која ми је показала пут ка “Бијелој пчели” интервјуом за рубрику “Кад сам био мали, друга”, главна уредница Тања Олујућ, отворила ми је врата листа, а трећа, извршна уредница Љерка Радојчић је (на моју радост) врата затворила по мом уласку. Нажалост, Тања нас је напустила прије десет година, а ево недавно и Љерка. У “Бијелој пчели” већ више година уређујем и реализујем рубрику “Азбука и стрип”, најчешће према књижевним дјелима писаца за дјецу као предлошцима. Већ неколико година радим и ауторски стрип, а с поносом сам прихватио да попуњавам стрипом са темом из екологије празнину која је остала на задњој страни одласком Боривоја Довниковића Борда, нашег еминентног ствараоца у области анимације, такође и стрипа. Ангажман у “Бијелој пчели” подразумијева испуњавање два услова, да је рад прилагођен ђацима основних школа и да на одређен начин приближава стваралаштво аутора на српском језику дјеци српске националности који живе у Хрватској. Између та два одређења и те како се нађе прегршт креативних изазова за рад потакнутих и тим мотивом.

ГЛАС: Годинама радите као професор и педагог, иза вас је огромно професионално искуство. Како Вам се чини српски стрип данас и колико су нове генерације склоне тој врсти умјетности?

МИЋАНОВИЋ: Дјелимично познајем српску стрип сцену, а истински тек поједине ауторе. Вјерујем да међу младима има интересовања за стрип, али оно је неумитно везано и за готово узнемирујуће и неухватљиво брзе технолошке промјене и дигитално доба који намећу и другачија правила, наравно и у стрипу. Поводом двадесетогодишње сарадње са “Бијелом пчелом”, као да сам осјетио врсту потребе да напокон јавно и цјеловито представим властити стрип рад, уједно да се почнем приближавати и људима из свијета стрипа, чиме ћу из близине упознати и данашњу стрип сцену. У томе, поред неких мојих колега, бивша студенткиња са Графичког дизајна сада колегиница Драгана К. била је захвалан инсајдер доставивши ми бројеве телефона и и-мејлове неколико значајних људи из стрип миљеа. Захваљујући једном од њих, Зорану Стефановићу, дошао сам и до Предрага Иконића и “Девете димензије”, ево сада и до Бањалуке на 6. “Салон стрипа”.

Фаворити

ГЛАС: Опробали сте се у бројим стрип жанровима. Има ли фаворита међу њима и који су Вас аутори и стрипови покретали као конзумента и читаоца?

МИЋАНОВИЋ: Припадам генерацији “бумера” која је у Југославији претежно одрастала на стриповима француско-белгијске школе, што ме инфицирало и што је за мене инспиративно у раду за “Бијелу пчелу.” Фантастика у стрипу ми је блиска. Већину стрипова из “Кекеца”, “Плавог вјесника” и неколицине других листова из шездесетих и данас радо прелиставам и читам. Недавно ме истински обрадовало издавање прве три епизоде са Крцком и Малецким, у изворном преводу Душка Радовића, а међу омиљеним стриповима ту су наравно Морисов “Талични Том”, Фостеров “Принц Валијант”, “Џери Спринг”, “Бијели коњаник”. Посљедњих година интересовања су разливена и не стижем ревносно пратити изузетно богату и разноврсну стрип продукцију српских издавача.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.