Здравко Кнежевић Кнез, оснивач и уредник фанзина “Кунова”, за “Глас Српске”: Стрип је чиста љубав

Кнежевић, уз малу помоћ пријатеља из удружења “Девета димензија”, од прошлог броја фанзин ради тематски, а овај број посвећен је јунацима из продукције “Бонели”. На стандардном Б5 формату, уз дизајн Срђана Салата, читаоци ће моћи да прочитају неколико стрипова и уживају у илустрацијама насталих из пера домаћих аутора.

- Своје стрипове и илустрације за овај тематски број уступили су аутори из региона. Ово је тематски број, а тему смо договорили Предраг Иконић и ја. Објавили смо радове двадесет аутора који су у свом опусу имали материјал на тражену тему - рекао је Кнежевић за “Глас Српске”.

Фанзин је настао из његове идеје о покретању Стрип школе за најмлађе у Прњавору. Први број стрип фанзина “Кунова” свјетлост дана је угледао у марту 2016. године и он је тад био замишљен као платформа за пласирање дјечјих радова са први пут одржане школице стрипа у Прњавору.

- Сјећам се да смо се у реализацији шалили на рачун логотипа који је садржавао кружић у који се могао уписати број. Тад нисмо вјеровали да ће изаћи број 2, а ето, у наредним годинама појавило се седам бројева у којима су објављивани радови дјеце са прњаворске, дервентске и србачке школе стрипа и афирмисаних аутора из” Девете димензије” заједно са њима - каже он.

Сам Здравко је љубав према стрипу и цртању развио као дјечак још седамдесетих година прошлог вијека. Годинама је скупљао стрипове, а као самоук почео је да их црта и пише сценарије. Међутим, послије неколико година и неуспјешних покушаја пласирања радова те неуспјелог уписа на Ликовну академију разочаран одлучио је 1987. године, пред одлазак у ЈНА, заувијек да се опрости од стрипа и цртања.

Ипак, љубав према цртању била је јача па је након војске креирао плакате за све врсте свечаности, бавио се фирмописањем и осликавао кафиће и дискотеке, писао вестерн романе, основао приватну фирму, да би у другој половини живота поново нашао издувни вентил у стрипу.

Читању стрипа вратио се 1995. године, потом и цртању и учењу других.

- Након скоро осам година од оне одлуке “никад више” у мој радни простор поново је ушао хамер и настале су двије табле стрипа “Кућа живота” по мотивима романа “Синухе Египћанин”, потом сам креирао стрипове “Капетан Гром”, “Кћи снијега” “Мутанти у земљи Крота”, “Чича Зимоња”, “Пропаст”, серијал о Словенима и бројне друге радове. Ниједан пројекат није у потпуности завршен, радио сам их само кад је мени требало опуштање и нисам имао намјеру да их било коме покажем - каже Кнез.  

Како се страст према стрипу враћала, тако је и он почео да размишља и о дужим серијалима по својим сценаријима, али зато му је био потребан простор који је створио у старом сеоском амбару за жито у свом дворишту. Амбар је около изгледао аутентично, тако да су комшије мислиле да је унутра жито, као и у сваком другом, али унутрашњост је преуређена у студио са столовима за цртање, полицама за колекцију стрипова, двосједом за одмор, гдје је Кнез проводио слободно вријеме читајући и цртајући стрипове без планова за објављивање својих радова.

Ипак, судбина је хтјела другачије па се Здравко од цртача  и колекционара за своју душу, убрзо нашао у позицији оснивача школе цртања, покретача фанзина, члана удружења љубитеља стрипа “Девета димензија”, те тихог хероја свих искрених љубитеља девете умјетности у региону, а један од “криваца” била је и  емисија “Огњиште” из 2005. године, чији је уредник и новинар Михајло Орловић успио да уђе у Здравков студио, а снимци су након емитовања одјекнули широм Српске и региона.

- Кад су снимци стигли у јавност, није прошло много времена, а почели су многи људи са мном да контактирају који су на овај или онај начин били инфицирани стрипом. Игром случаја у то вријеме директор Народне библиотеке Прњавор био је Славиша Благојевић, велики љубитељ девете умјетности. За неко кратко вријеме он ме је позвао да одржимо вече стрипа у библиотеци. Пошто нисам био баш сигуран како да то изведем ступио сам у контакт са Пеђом Иконићем и  Зораном Пејићем из “Девете димензије” да гостују и тако је почела једна дивна сарадња која и дан-данас траје - каже он.

Након тога објавио је радове који су стајали у ладицама, радио пројекте попут колекције “Глуво доба”.

Како каже, и данас гледа на стрип истим очима и емоцијама као када је прије неких пет деценија први пут узео у руке стрип.

 - Више од 45 година, свога живота се на овај или онај начин дружим са стрипом. У свијет стрипа сам ушао као клинац из забаве, као моји вршњаци, а остао сам цијели живот и никада за то вријеме нисам ни помислио на неку материјалну корист од тога, а када некога или нешто волите не марећи за корист онда је то само чиста љубав, и ништа друго - јасан је Кнежевић.

Овај скромни човјек великог талента и даље чита, скупља и ствара стрипове, а тренутно ради на свом стрип албуму, који носи радни наслов “Жетва”, а који се бави животописом оца Теше Петковића, једног од покретача устанка против Османлија у сјеверозападној Босни 1875. године. Албум би требало да изађе средином године.

Откриће

Кнежевић каже да јасно памти тренутак када је открио стрипове на љетном распусту након четвртог разреда основне школе

- На распусту између 4. и 5. разреда основне школе био сам код тетке и у једном старом сандуку открио сам благо међу хрпом старих школских књига и свезака. Били су то стрипови. Радило се о једном “Алану Форду” и “Малом Ренџеру”,  које је неко искидао и по један примјерак стрипа “Фантом” на њемачком језику у четворобојном колору са картонским корицама. Не могу вам описати своја осјећања у том тренутку, радило се о љубави на први поглед и великој жељи да покушам нацртати нешто слично. Осјетио сам у дубини свог бића да бих на овај начин могао исказати људима све оно што сам до тада желио, а нисам знао како - каже он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.