Збирка “Жежљевина” Слободана Ристовића промовисана у Рогатици

О овој збирци пјесама, која је 16. по реду за коју је пјесме написао овај плодни стваралац лијепих ријечи рођен у Чајетини а, како рече, “живи са обе стране Дрине, у Рогатици и на Белој земљи код Ужица”, кроз пјесме, али и прозу, јер је аутор и шест издатих књига почев од 1982 до 2001. године, на својеврсној пјесничкој вечери говорили су, уз аутора, и професори Саша Кнежевић и Зорица Панић.

Отварајући ово успјешно пјесничко вече, директорка рогатичке библиотеке Нада Радуловић, рекла је да је Ристовић стари знанац онима који су љубитељи пјесништва, лијепих ријечи и истине које дубоко завирују у оно што јесмо ми сами, људи са врлинама и манама, са својим немирима, недоумицама, жељама и хтјењима које се понекад косе са моралом, са традицијом наших огњишта, очева и дједова и утапају у мајчине сузе са, како Ристовић пјева, “гујама испод кућног прага, које се настањују испод кошуље и завирују у срце”.

Овом збирком, рекао је професор Саша Кнежевић, са укупно 111 пјесама, Слободан Ристовић покушава да сачува од губљења и заборава неке из нашег језика ријечи које су жртва времена у коме живимо.

- Први утисак након ишчитавања било које Слободанове пјесме је упечатљиво снажан, а оно не може бити површно, већ посвећено и помно, јер његов фонд ријечи којим барата није свакидашњи, нити селективно фразерски, већ дубоко рефлексиран, па огољен, уман, мудар и делимично мистичан, препун кованица, уз коришћење старих речи и израза са смисленим значењем, еуфонијским звучењем те ритамском тачношћу, строго дефинисане форме и још одређенијим значењем, где све има своју  прецизно одређену намену што истовремено говори о каквом се врхунском ствараоцу ради - забиљежио је рецензент Раде Вучићевић.

Паузе између говорника на овој манифестацији културе попуњавао је млади гитариста из Рогатице Ђорђе Коњокрад.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.