Завршен 80. Вуков сабор

Јовановић је, отварајући преводилачке радионице у Музеју језика и писма, истакао да Вуков сабор обиљежава, не само историју Вуковог краја, већ и историју цијелог народа, при том цитирајући Вукове ријечи, да ако свако ради онолико колико може, народ неће пропасти.

"Данашње манифестације потврђују да радимо и стварамо слиједећи велико Вуково дјело", рекао је Јовановић, нагласивши да свијет припада онима који покушавају и будућност онима који имају јасну представу о њој, а нашу припадност свијету и перспективу у њему, трасирао је Вук Стефановић Караџић.

Према његовим ријечима, Вук је током свог рада подносио велику жртву реформишући језик, а тиме и друштво у цјелини, подстичући памет, размишљање и стваралаштво свог народа.

Академик Душан Ковачевић подсједио је у бесједи да је Вуков сабор најстарија културна манифестација у Србији и да је од 1933. године, откако се обиљежава, преживјела неколико држава и државних уређења, културних и некултурних политика и десетак владара и влада који нису много марили за културу.

"Вуково име је од 1816. године и појаве његовог српског рјечника служило као повод за нападе, увреде и оптужбе да је својим народним говором наопаког правописа изазвао код ученог свијета гнушеније, презреније и омразрније", рекао је Ковачевић.

Подсјећајући на несугласице које су постојале између Вука и тадашњег српског владара Милоша Обреновића, који је забрањивао употребу Вуковог правописа, Ковачевић је рекао да су у то исто вријеме, владари широм свијета богато плаћали своје умјетнике да им створе дјела по којима ће остати упамћени.

Према његовим ријечима, оно што је Вук урадио од 1814. године са појавом његове писменице и новим правописом, најједноставнијим и најсавршенијим на свијету, и народним језиком, јесу најдрагоцјенија завјештања и блага српског народа.

Бесједник је подсјетио да се ове године обиљежава 200 година од рођења Петра Петровића Његоша, али да то није имало много одјека у јавности, опомињући да "смо славили туђег цара, умјесто владику српске поезије".

Ковачевић је током говора изразио забринутост због све веће миграције младог становништва из Србије, питајући се "ко ће говорити Вуковим језиком када се Срби сретну за 200 година, колико је већ прошло од појаве његове писменице 1814."

Ријечи поздрава и добродошлице гостима сабора, којих је било на хиљаде из земље и иностранства, упутио је градоначелник Лознице Видоје Петровић истичући да је Вук Караџић свијету приближио нашу културу, умјетничко стваралаштво, историјска збивања, обичаје и традицију који чине биће српског народа.

"Писмо и језик су моћни савезници, путовође и учитељи генерација које долазе, а Вуков пут је и данас пут који води у живот и бољу будућност коју изграђујемо, не само за нас, него и све народе са којима дијелимо поднебље, рекао је Петровић.

У умјетничком дијелу програма премијерно је изведена позоришна представа "Деветстопетнаеста-Тагедија једног народа" по тексту Бранислава Нушића у копродукцији лозничког Центра за културу "Вук Караџић", Крушевачког позоришта и Народног позоришта из Ниша.

На саборском посијелу, посјетиоцима су се фолклорним наступима представили Културно друштво "Брдо" из словеначког града Крањ, као и Културно умјетничко друштво "Караџић" из Лознице.

Током пријеподнева, у Основној школи "Вукова спомен школа" отворена је изложба "Наш Вуков сабор" чије су ауторке, директор ЦЗК "Вук Караџић" Дајана Ђедовић и кустос Музеја језика и писма Ана Чугуровић.

Потом је у Музеју језика и писма одржана промоција преводилачке радионице "Тршић 2013" посвећена двестогодишњици објављивања прве Вукове граматике.

Организатор овогодишњег 80. Вуковог сабора је Центар за културу "Вук Караџић", уз подршку Министарства културе и информисања, Министарства финансија и привреде и града Лознице. Генерални спонзор је компанија "Дунав осигурање", као и бројни пријатељи и медијски покровитељи манифестације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.