Завичајна збирка баштини културно-историјску и научну грађу у НУБРС: Слика града и људи кроз вијекове

 Како нам је испричала Оријана Вуковић, виши библиотекар, документалиста за Завичајну збирку у НУБРС, ријеч је о збирци чији је задатак прикупљање и баштињење грађе која се односи на одређени завичај. Ова збирка у НУБРС броји око 17.000 монографија, плус некњижна грађа и завичајна периодика. Како је казала Вуковићева за “Глас Српске”, ова збирка постаје једна од најзначајнијих у библиотекама.

- Завичајна збирка у НУБРС подразумијева подручје Бањалуке. У њу  спадају дјела људи који су рођени у Бањалуци, који ту живе, те оних који су један период живота провели овдје, али и дјела која су штампана на територији града. У њу се убрајају монографије, периодика, часописи, некњижна грађа, плакати, флајери, позивнице и сва продукција везана за Бањалуку. Зато је важно прикупљати сву ту грађу јер она даје слику једног доба - рекла је Вуковићева.

Додала је да ту спадају и издања која су објављена у Србији и Хрватској, али говоре о Бањалуци или су их писали људи који тамо живе, а рођени су у граду на Врбасу. 

- Значај ове збирке за заједницу, грађане и младе генерације изузетно је важан. У протеклих тридесетак година многе генерације су напустиле завичај и изгубиле га, а велики број људи је добио нови. Већина њих нису довољно или нису уопште упознати са историјом новог завичаја, умјетницима и значајним особама које су ту живјеле и стварале - казала је Вуковићева.

Додала је да су миграције становништва наметнуле нову улогу “завичајним библиотекарима”.

- Њихов рад би требало да се усмјери на упознавање нових становника са новим завичајем. Неопходно је приближити им историју, културу и живот заједнице како би се што лакше прилагодили новом друштвеном животу - објаснила је она.

Нагласила је да данашњи статус завичајних одјељења не одговара захтјевима времена и потребама људи.

- Ове збирке су најчешће смјештене у неадекватним просторима који су недоступни корисницима, па они и не знају за њих - истакла је Вуковићева.

Објаснила је да би народне библиотеке требало да направе план како да завичајни фонд учине видљивим и доступним корисницима.

- У НУБРС, као један од важнијих послова, требало би да буде издвајање колекције посвећене историјском развоју Бањалуке. Ово је тема која је врло тражена. Публикације посвећене историји града најчешће траже средњошколци за презентације и матурске радове, као и научни радници - рекла је Вуковићева.

Истакла је да је неопходно објединити монографије, фотографије и некњижну грађу која се бави историјским развојем Бањалуке, направити библиографију и олакшати посао библиотекарима и научним радницима.

- Занимљива идеја је издвајање колекције дјечјих писаца који су стварали у Бањалуци од половине шездесетих година прошлог вијека. Ријеч је о плодним књижевницима као што су Станко Ракита, Ранко Павловић, Насиха Капиџић Хаџић, Ранко Рисојевић и други - испричала је Вуковићева.

Нагласила је да је Легат Слободана Драгаша, првог бањалучког академског вајара, један од примјера посебне колекције који постоји у НУБРС.

- Његова лична библиотека обухвата 320 наслова из области умјетности, религије и еротике. На интернет страници библиотеке могуће је прегледати библиографију публикација из Легата Слободана Драгаша у ПДФ формату - навела је она и додала да је на интернет страници издвојена и

дигитализована оставштина бањалучког академика Владе Милошевића.

Дигитализација

Вуковићева је нагласила да је важно да се завичајна збирка унесе у дигитални каталог, јер тако постаје доступнија читаоцима.

- Тај посао би требало ускоро да буде готов, а занимљиво је да сам уносећи дјела у дигитални каталог наишла на књиге из 1850. године. Такође, интересантна су дјела из периода Првог и Другог свјетског рата, за вријеме бановине и Реалне гимназије - испричала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.