Завичај као Ћопићева животна инспирација

Рекао је ово угледни лингвиста и професор Универзитета у Београду Јован Делић поводом 100 година од рођења великог српског књижевника Бранка Ћопића, чија су књижевна дјела објављена на више од 30 језика широм свијета.

Ћопић је остао упамћен као аутор изузетне популарности, необично плодан писац са, за наше прилике, невјероватним тиражима. О многим згодама из свог живота писац Бранко Ћопић је и сам приповиједао, а неке од њих остале су забиљежене у интервјуима, радио и телевизијским емисијама.

Мала општина Крупа на Уни је, уз подршку фондације "Башта сљезове боје" основане у Новом Саду и Задужбине Бранка Ћопића, која је саставни дио Српске академије наука и умјетности, ријешила да приступи изградњи спомен-подручја у Хашанима.

Предвиђено је да у идућих десет година у Хашанима, на површини од скоро 40 хектара, буду изграђени сокак Бранка Ћопића, куће његових књижевних јунака, као и шест малих привредних објеката. Носиоци тог пројекта истичу да је цијелог живота својим стваралаштвом писац стремио повратку у завичај који га је обиљежио.

Ћопић је нижу гимназију завршио у Бихаћу, а учитељску школу је похађао у Сарајеву, Бањалуци и Карловцу. Филозофију и педагогију дипломирао је у Београду 1940. године. Прву књижевну награду је добио као студент 1938. од Академије седам умјетности за кратку причу, затим Ракићеву награду идуће године, потом награду Српске краљевске академије 1940. године. У то вријеме објављивао је кратке приче у београдској "Политици".
Напад на Југославију 1941. године затекао га је на одслужењу војног рока у Марибору, да би се убрзо потом у родној Крајини у љето те 1941. прикључио устаницима партизанима. Релативно брзо постао је политички комесар, а у исто вријеме и дописник партизанских листова, бањалучког "Гласа" и "Борбе". Писао је скечеве и позоришне представе.

Послије рата био је главни уредник београдског дјечјег листа "Пионир", а потом професионални писац. Његошеву награду добио је 1972. за антологијску збирку приповједака "Башта сљезове боје". Ћопић је ту књигу објавио 1970. године. Добитник је и награде АВНОЈ-а, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо".

Од 1968. године био је члан САНУ. Напустио је овај свијет скоком са моста у Београду 26. марта 1984. године. Очигледно, писањем бајковитих прича о дјетињству и рату бранио је и самог себе од стварности у којој му је бивало све тјешње и тамније.

Име

Бранко Ћопић је рођен, према службеним документима, 1. јануара 1915, али према неким другим подацима, 1914. године. Његово родно село Хашани данас је у општини Крупа на Уни у Републици Српској. Локално предање, али и сам Бранко Ћопић тврдили су да је, наводно, био прво дијете у подгрмечком крају које је име добило по великом српском пјеснику Бранку Радичевићу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.