Затворен Трећи фестивал медитеранског и европског филма у Требињу

Копродукцијски филмски пројекат Србије и Републике Српске о суђењу младобосанцима, те професионалној части и храбрости младог адвоката Рудолфа Цистлера, службеног браниоца атентатора на Франца Фердинанда, реализован је прошле године, а поводом стоте годишњице од Сарајевског атентата и почетка Првог свјетског рата.

Након свечаног затварања и главне пројекције у недјељу увече, љубитељи седме умјетности су могли да погледају и остварење "Халоа - празник курви" Лордана Зафрановића, а у оквиру фестивалског програма посвећеног лауреатима "Златног платана", међу којима је од ове године и Неда Арнерић, која игра главну улогу у филму.

Умјетнички директор Фестивала медитеранског и европског филма Пеђа Милојевић оцијенио је да је треће издање филм феста у Требињу "још један корак напријед у напорима да фестивал прохода" и нађе своје мјесто међу Требињцима. Захваљујући најављеној техничкој модернизацији биоскопа Културног центра, наредни, четврти фестивал, како каже, требало би да буде на знатно вишем нивоу.

Срђан Кољевић је рекао да је филм "Бранио сам Младу Босну" рачунао на успјех међу публиком због увијек привлачне форме "судског филма", који при том о Сарајевском атентату прича из другачијег, неуобичајеног угла - "из визуре браниоца по службеној дужности".

- Ово је и прича о индивидуалној храбрости Рудолфа Цистлера, који упркос погибељним околностима и по цијену да буде линчован, одлучно брани Гаврила Принципа и младобосанце. У времену када мањкамо са људима принципијелности и моралне вертикале, овакве узорите приче су заиста инспиративне и потребне - каже Кољевић.

Кољевић истиче да је додатни мотив за писање сценарија и снимање филма била и потреба да се поводом важног јубилеја да одговор на "нагомилана погрешна тумачења и манипулације у вези са Сарајевским атентатом".

- Важно је рећи да сам сценарио писао на основу документарних извора, примарног историографског значаја - значи, стенограма са суђења, књига и свједочанстава тужиоца у процесу, те браниоца по службеној дужности Рудолфа Цистлера, као и записа и сјећања Јованке Чубриловић и сачуваних писама младобосанаца. Дакле, нисам измишљао ријечи - био сам у прилици да ликовима омогућим да говоре својим ријечима и језиком - рекао је Кољевић.

Непосредност

Уз двадесетак остварења домаће продукције и новије медитеранске и европске кинематографије, посебну чар фестивалу је дала непосредност, то што је публика имала прилику да се дружи с бројним филмским ауторима.

- Сви наши гости, укључујући и оне из иностранства, истицали су да им се посебно свиђа тај концепт непосредности на фестивалу, на којем смо стално инсистирали - да филмски аутори и публика могу да се друже не само на пројекцијама, већ и да скупа пију кафу и непосредно разговарају - истиче Пеђа Милојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.