Зашто су Надреалисти све знали: Када ће посљедњи Југословен стићи до ЕУ?

Један од таквих је онај скеч у којем Европљани преко зида проматрају како се некадашњи Југословени међусобно туку у "стогодишњем рату", а онда посљедњег преживјелог Југословена свечано приме у Европску унију и попут каквог дивљака воде у Брисел, на свечаност пријема у некој задимљеној крчми гдје представници сада завађених европских народа констатују да су могли давно ући у ЕУ "да је било памети".

"Драго ми је да сте и ви коначно дошли памети, а и вријеме је било", каже Нијемац.

На то Француз (Ненад Јанковић алиас Неле Карајлић) одговара како би они "пуно раније дошли памети" да Нијемци и Италијани (Бранко Ђурић Ђуро) "све то нису закухали", након чега долази до расправе која завршава тучом, те, посљедично, распадом ЕУ и ратом, и то баш када је посљедњи Југославен стигао до ЕУ! Тада "посљедњих Југославен", и даље у ратничком издању (Зенит Ђозић), узима што може и бјежи из "досањане" му ЕУ. А потом, парадоксално, репортер са Балкана преко зида прати рат у ЕУ.

Свему томе с ћошка, онако с ногама на столу с карираним столњаком, незаинтересирано присуствује један Американац који телефонира и не дозвољава да га прекидају, те им с времена на вријеме каже да прекину или наставе разговор, што и данас јесте позиција суперсиле Америке у односу на Европу и њену политику. А тај пинг-понг се обично тестира на становницима земаља Балкана.

Тако некако данас изгледа и балканска збиља у којој су, двије деценије након рата, у ЕУ уши тек грађани Словеније (која је потом завршила у великим проблемима) и Хрватске, коју од уласка у ЕУ 1. јула 2013. не престају потресати економске и друштвене кризе, заташкавани национализам, нерасвијетљени случајеви из прошлости..., док су далеко од "елитног друштва" ЕУ  Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија и Косово које разни ситни и нешто виши европски званичници, баш као они из скеча, свако мало руже ''зашто не дођу памети'', зашто ''демократски не ријеше свој проблеме'', зашто бјеже са Балкана, док истовремено и државе већине земаља ЕУ грцају у кризи и проблемима.

Да ли ће се ЕУ распасти док до ње стигне "посљедњи преживјели Југословен", ако је судити према раније тачним прогнозама легендарних Сарајлија, треба се бојати.

Како су Надреалисти знали?

Или, боље рећи, зашто су се грађани бивше Југославије тек смијали њиховим често крајње озбиљним опсервацијама и оцјенама испричанима кроз хумор?

Нису грађани Западног Балкана вјеровали да ће комунисти постати горљиви националисти, да ће постојати источно и западно Сарајево, да ће ситни шверцери бити угледни бизнисмени, да ће свако веће село имати факултет, да ће у трамвајима ревизори изгледати попут нинџа ратника, да ће власт оптуживати рударе "јер имају свој воз"… Осмјех на лицу који изазивају скечеви Надреалиста и данас, толико година послије, заледи реалност која је баш онаква како су они превидјели.

За Aнадолију недавно је о томе говорио Срђан Велимировић, један од сценариста предратне "Топ листа надреалиста" и послијератног "Nadreality showa".

На питање новинара АА како су знали да ће, напримјер, Шведску задесити немири, што је недавно био случај, Велимировић је рекао:

"За Шведску је лаган одговор. Имали смо информације из Владе Шведске. Био је то неки њихов министар, па нам је он дојавио шта ће се догодити. Касније је он 'зглајзао', неко га је убио. Причало се чак и да је то и са наше стране, али ми нисмо имали у то умијешане прсте", започео је шаљиву причу Велимировић.

Велимировић је за АА тада истакао и како је Ненад Јанковић, познатији као Неле Карајлић, био добро упућен у политику, што им је увелике помогло у креирању скечева прије рата у БиХ.

"Најлуђа ствар коју можеш смислити, она се оствари. То је та формула успјеха предвиђања. Данас, кад би ми сјели и причали шта је то најневјероватније што се може догодити овдје, то би се догодило. Ипак, оставимо људима да сами смисле која је то ствар", говорио је Велимировић.

Требамо, казао је, сад очекивати избјеглице из Шведске.

"Ако им се не свиђа у Шведској, нека иду у Норвешку. То им је бар близу", рекао је Велимировић и додао да се Босна ускоро треба чувати најезде избјеглица из Шведске, како је приказано у једном предратном скечу у којем посластичар Албанац (Шевћет Хаљими) у Сарајеву запосли двојицу Швеђана да продају сладолед ("То су чисти момци, то нема дљака да падне..."), наводећи да је то учинио "јер га је тешко потресла криза у Шведској".

У једној од епизода "Nadreality showa", море је дошло до Башчаршије, а Сарајлије Макаранима издају смјештај. Велимировић је казао како ни то није немогуће, уколико се сагледа тренутна ситуација са климатским промјенама и топљенем глечера.

"Како смо кренули, и тај скеч ће се остварити. Примаћемо ми онда Далматинце на љетовање код нас, па ћемо онда видјети око цијена. Зато боље да сад мало припазе како нама зарачунавају, како ми њима послије не би враћали", шалио се Велимировић.

Штета је што су се Надреалисти распали

Покрет "New Primitives" исмијавао је примитивизам, а многи су га схватили озбиљно и претворили га готво у културу живљења. Ипак, неке ствари су успјеле доћи до људи јер, како је истакао Велимировић, не размишљају и не схватају сви исто.

"Што се тиче примитивизма данас, не знам да ли је он већи. То се нама чини, увијек има људи који се спорије прилагођавају промјенама. На нама је да учимо људе како се улази у трамвај и како се хода улицом. Само да не буде опет неки рат, па да морамо све испочетка", истакао је Велимировић.

"Надреалисти" су, кроз своје скечеве, исмијавали бесмислене промјене, долазак на власт различитих људи који раде исту ствар као њихови претходници, али су их смијенили само промјене ради. Управо то се данас догађа на нашим просторима.

Срђан Велимировић данас снима рекламе, црта, пише сценарије. Још увијек, колико му удаљеност допушта, одржава контакт са старом поставом Надреалиста.

"То је исто велика штета свега што се догодило, што се тако једна сјајна екипа људи разишла. То је за овај град, државу и све баш штета. То је била једна концентрација духовитих људи добре воље. Сад морамо путовати негдје да би се виђали. Али нек смо живи и здрави", истакао је Велимировић.

А гдје је хепек?

Присјетио се и хепека - справе која у једном тренутку рјешава све проблеме, а која би, помислили су многи, тако добро дошла на Балкану.

"Док сами не почнемо нешто радити и покушавати да промијенимо, никакав хепек нам неће помоћи. По мени је хепек баш одраз нашег друштва. Не морамо ништа да радимо, јер ће се појавити нека машина и све ће се промијенити. Одраз нашег друштва, наше жеље да то тако буде и узалудних надања у нешто", нагласио је Велимировић.

Пуно тога мора се промијенити, казао је он, како би ситуација у Босни и Херцеговини и осталим земљама регије била боља, а млади престали одлазити у свијет и почели улагати своје знање и образовање у развој својих земаља.

Политичари прво морају схватити да се свијет промијенио, јер је младе веома лако покренути. Не буде ли се овдје нешто брзо промијенило, људи ће заиста отићи, јер ће вани наћи добро плаћен посао, а преко Интернета ће причати са рајом у Босни. Сваки човјек може да буде бољи, духовитији. Да неком акцијом допринесе да цијелој земљи буде боље", поручио је један од сценариста легендарних "Надреалиста".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.