За предавање Грејсона Перија у Бањалуци тражи се столица више
Бањалука - Брзином којом је одјекнула вијест да у Бањалуку стиже један од најпознатијих британских савремених умјетника Грејсон Пери, поводом изложбе "Таштина малих разлика", почеле су стизати и пријаве за предавање које ће одржати пред само отварање поставке, сутра у 18 часова у Банском двору Културном центру.
Портпарол Музеја савремене умјетности Републике Српске, који овај значајан догађај организује са Бритисх Цоунцилом, Бранка Шестић нагласила је да пријаве стижу из минута у минут, те да ће у салу Банског двора морати бити уношене додатне столице, како би сви они који желе могли присуствовати предавању.
Логично, јер сви они који себе проналазе у свијету умјетности не желе да пропусте прилику да се упознају са овим ексцентричним умјетником и његовим женским алтер егом Клер, коју је јавности представио 2003. године приликом примања најпрестижније британске награде за савремену умјетност - "Тарнерове награде".
Пери се сматра британским националним благом, једним од 30 најутицајних људи у британској култури, добитник је Ордена Британског царства.
- Умјетник ће говорити о својој фасцинацији питањима укуса и класе британског друштва и дуготрајном истраживачком процесу, који је резултовао документарном серијом "All in the Best Possible Taste with Grayson Perry" у продукцији британског Канала 4, награђеном престижном наградом БАФТА и изложбом "Таштина малих разлика" - најављују из Музеја.
Шест таписерија које чине изложбу "Таштина малих разлика" настале су кроз серију документарних филмова које је ликовни умјетник снимио у Великој Британији за телевизију Канал 4. Назив изложбе долази од синтагме "нарцисизам малих разлика" коју Сигмунд Фројд користи у својој књизи "Нелагодност у култури" (1929-30), алудирајући на чињеницу да ми своју јединственост најстрашније бранимо углавном онда кад успостављамо разлику између себе и оних који су нам најсличнији.
Три телевизијске епизоде прате Перијево истраживање укуса оних који традиционално слове као "радничка класа", "средња класа" и "виша класа". Његово истраживање укључило је посјете заједницама "радничке класе" у Сандерленду на сјеверу Енглеске, заједницама "средње класе" у Танбриџ Велсу на југоистоку Енглеске, те припадницима "више класе" који живе у велељепним вилама Котсволдса на југозападу Енглеске. Посебно су га занимале емоције које људи улажу у однос с предметима, као и чињеница да људи о сопственом и туђем укусу често суде на основу разграничења међу класама. Пери је, прикупљајући материјал, у свакој од поменутих друштвених група провео извјесно вријеме обављајући интервјуе, правећи фотографије, цртеже и биљешке.
Почаст сликама ране ренесансе
Перијеве таписерије директно се позивају на серију слика британског сликара Вилијама Хогарта (1697-1764), серију под називом "Живот развратника" изложену у лондонском Музеју Сер Џона Соана. Тих осам слика Хогартове серије прича причу Тома Рејквела, младића који проћерда богатство наслијеђено од оца. Том се потом ожени ради новца, али и то друго богатство прокоцка и због дугова заврши у затвору и живот оконча у лудници. Ове таписерије одају почаст и сликама ране ренесансе које су један од Перијевих омиљених умјетничких израза.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
