Вукова револуција преобразила српску културу
Лозница - Вук нас је увео у Европу, којој и дан-данас, не само да тежимо, већ и припадамо. Рекао је ово министар културе и информисања Србије Иван Тасовац, који је у понедјељак увече у Лозници отворио 82. Вуков сабор.
Како је оцијенио Тасовац, језичка револуција Вука Стефановића Караџића је у бити преобразила српску културу. Узевши народни говор као основу за стандардни књижевни језик, Вук је, према ријечима Тасовца, "радикално изменио наш поглед на себе саме, на историју, на наше поимање националног идентитета и на наше схватање културних вредности".
Он је указао да га тадашња српска елита, списатељи, научници, Матица српска, Српска православна црква, нису пригрлили, славили, подржали, разумјели, нити осоколили.
- Говорили су да је имао "скверну фигуру: ноге хроме, руке сакате, уста као женска чарапа, уста која нису српскога кроја, нити српске произносу речи", и да је зато било тешко очекивати да ће му било "што из главе изићи што чурук добити неће" - подсјетио је Тасовац.
Он је констатовао да је "свака сличност са данашњим тренутком потпуно случајна" и оцијенио да је конзервативно мишљење у својој бити носталгично, јер "искључиво пева хвалоспеве прошлости, изгубљеној невиности, неком замишљеном златном добу, у коме је све увек било боље него што је данас".
- Зато су истински реформатори у свом времену најчешће изложени жестоким нападима, неразумевању, често и подсмеху елите. Само они који имају снаге да се томе одупру и истрају на свом путу имају шансу да стекну захвалност и поштовање својих потомака - рекао је Тасовац у Центру за културу "Вук Стефановић Караџић".
Прије званичног отварања Вуковог сабора, у Тршићу је откривена спомен-плоча Јернеју Копитару, једном од најзначајнијих сарадника Караџића. Ово је једно од првих спомен-обиљежја Копитару у Србији и постављено је на зиду крај улаза у Музеј језика и писма у родном селу Вука Караџића.
Отворена је и изложба "Копитар и Вук", а почетак саборовања обиљежило је и извођење позоришне представе "Азбучни рат" у режији Барбаре Новакович-Коленц, по тексту Иве Светине.
На завршној свечаности 20. септембра у Тршићу саборску бесједу одржаће професор др Бошко Сувајџић.
Програм
Током саборских дана један од програма биће посвећен стогодишњици рођења Бранка Ћопића. Позоришну представу "Ваљевска болница", насталу по књизи "Време смрти" Добрице Ћосића, на саборишту ће у копродукцији извести Крушевачко позориште, Универзитет уметности Косовска Митровица и Центар за културу "Вук Караџић", који је и организатор Вуковог сабора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
