Вук Ршумовић: Ничије дете променило ме као човека
Београд - Када човек толико дуго ради неки филм, уложи много времена и енергије, то му промени живот. То је искуство које вас мења и у професионалном смислу, али и интимно кроз то сазревате и учите о себи.
Испричао је ово за "Глас Српске" сценариста и редитељ Вук Ршумовић, чији је филм "Ничије дете" освојио вриједна признања на фестивалу у Венецији и постигао највећи успјех српске кинематографије у овом вијеку.
Свјетска премијера његовог дебитантског остварења одржана је 4. септембра на Филмском фестивалу у Венецији у препуној дворани "Перла", а након пројекције публика је стојећи, овацијама и узвицима поздравила екипу филма.
Филм "Ничије дете" на самом почетку свог живота на великом платну овјенчао се главном наградом публике која се додјељује за најбољи филм приказан у селекцији "Недјеља међународне филмске критике" на престижном венецијанском фестивалу.
- Када се присетим кроз шта сам све пролазио радећи на филму, схватим да је то за мене била велика школа. Мислим да се после овог филма осећам много зрелијим и искуснијим, јер сам доста тога радио први пут - истакао је Ршумовић.
Поред главне, филм је освојио још двије награде, и то ону коју додјељују критичари као и награду за најбољи сценарио.
- Стварно ми много значе све те награде у Италији, првенствено зато што смо добили награду за цели филм. Мислим да је то признање које припада свима који су учествовали у реализацији овог остварења. Мени као сценаристи посебна је та награда за најбољи сценарио у том уско професионалном смислу - додао је Ршумовић.
Ипак, како је рекао, друге двије награде су му далеко значајније.
- Поносан сам на награду критике и награду публике. Све је на неки начин обједињено и то је сјајно. Не дешава се баш тако често да публика и критика имају исто мишљење - нагласио је умјетник.
Радња филма који је освојио Венецију, а који српском народу служи за понос оживљена је по истинитом догађају који гледаоце враћа у рано прољеће 1988. године у планине БиХ. Тада су ловци међу вуковима пронашли дивљег дјечака. Он је добио име Харис и послат је у централно прихватилиште СФРЈ у Београду, гдје почиње његова социјализација.
- Ова прича на неки начин говори о апсурду рата који смо доживели. Стављамо се у визуру дечака који је одрастао у дивљини. Име му је дато насумично и оно постаје његова националност и судбина, без обзира на то што се не зна да ли је био Србин, муслиман, Хрват. Надам се да ће гледаоци, када погледају филм из дечакове визуре, и сами доћи до закључка колико је све то било бесмислено - истакао је Ршумовић.
Нови филм
Вук Ршумовић рекао је да ради на новом филму.
- Када човек заврши један пројекат, већ крећу питања шта ће се даље дешавати. Пошто сам писац, сценариста, имам много идеја, али није тако лако одлучити која је права. Јако је важно да се одлучите за идеју у коју дубоко верујете. Још нисам преломио у ком правцу да кренем - рекао је Ршумовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
