Вук Караџић био најмодернији човјек свога доба

Александра Глишић
Вук Караџић био најмодернији човјек свога доба

Беч - Поводом 30 година постојања и рада Вукове задужбине (1987-2017) чланови Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ - одбор у Аустрији у оквиру „Просвјетиних сусрета и разговора“ одржали су вече посвећено задужбини.

Указано је на важну улогу и дјеловање Вукове задужбине на цјелокупном духовном простору српског народа.

У програму су учествовали др Бошко Сувајџић, др Славко Веиновић, др Мина Ђурић, Љиљана Симић, Гордана Илић Марковић и Срђан Мијалковић.

Представљајући рад Вукове задужбине, др Бошко Сувајџић је истакао да је је Вук Стефановић Караџић био најмодернији човјек свога доба, да је ишао испред свог времена, да је био, многоевропски. Истакао је и да је Беч био центар Вуковске идеје.

Главни и одговорни уредник листа „Задужбина“ др Славко Веиновић, представио је присутнима издавачку дјелатност, између осталих, часопис „Даницу“, „Даницу за младе“, „Сабрана дела“ Вука Стефановића Караџића.

Нагласио је да Вукова задужбина слиједи опробани модел малих корака у континуитету, јер само такав рад доноси резултате.

Надахнуто предавање о Вуковом раду и добу у коме је живио и стварао одржала је др Мина Ђурић.

Професор на Институту за славистику у Бечу госпођа Гордана Илић-Марковић, говорила је о животу и раду Вука Караџића. Напоменула је да треба издигнути улогу његове супруге Ане Краус, у некој наредној студији о животу Ане и Вука.

Уредница „Вуковог читалишта“ Љиљана Симић читала је пјесме „Све о Вуку“ Ђорђа Сибиновића и „Србима свима и свуда“ др Миодрага Матицког, предсједника Скупштине Вукове задужбине.

Проф. Срђан Мијалковић, захваљујући, у име „Просвјете“, гостима на поклоњеним књигама истакао је значај оваквих сусрета и најавио нови почетак у сарадњи између „Просвјете“ и Вукове задужбине.

Проф. Светлана Матић позвала је све да искористе прилику и постану задужбинари и пренумерати часописа „Даница“, наглашавајући да се СПКД „Просвјета“, а и Вукова задужбина залажу за очување културне српске баштине, српског језика и ћириличног писма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана