Вриједне везиље чувају традицију

Овај призор је екипу "Гласа Српске" дочекао у Етно-галерији Хуманитарног удружења жена "Дуга".

Њихове руке полако су откривале тајну како да оживе змијањски вез, који је званично уврштен на репрезентативну листу нематеријалне културне свјетске баштине UNESCO-а.

Тим поводом у сриједу увече одржана је ова радионица у току које смо сазнали о значају и доприносу Удружења "Дуга" за номинацију змијањског веза.

Предсједник Удружења Галина Маријановић подсјетила је да је "Дуга" заједно са Музејем РС учествовала на номинацији змијањског веза, што је проистекло из дугогодишње сарадње између националног музеја и Удружења потписаним уговором о сарадњи и организовању школе змијањског веза.

- Пуних 20 година кроз свој хуманитарни рад чувамо традицију и народну културу, а прије свега нематеријалну културу какав је и змијањски вез. Значај нематеријалног добра препознале смо у хуманитарним акцијама још за вријеме избјегличких центара када смо кроз радионице плетења, да би жене превазишле своје ратне трауме, угледале читаво богатство народних орнамената. Тада смо схватиле да је то потребно сачувати, да су наша села угрожена, као и да су те жене старијег животног доба и да је потребно знање преносити на младе - подсјетила је Марјановићева.

Кроз "Дугине" радионице прошло је више стотина жена и дјевојака које су научиле да везу, а то и јесте један од услова UNESCO-а, да културно добро живи и да се преноси с кољена на кољено. Први циклус радионице траје три мјесеца и тада се уче основни елементи и шеме које су једноставније. Од априла биће основана трећа група у којој ће полазнице које су прошле почетни дио радити теже технике.

- Не бисмо ово могле организовати да наше инструкторке нису ентузијасти. Оне као волонтери подучавају жене које имају жељу да науче како се везе - истакла је Марјановићева.

Говорећи о значају овог догађаја директор Музеја РС Нада Пувачић рекла је да је на овај начин змијањски вез обезбиједио вјечни живот.

- Ово је први пут историји РС и БиХ да је змијањски вез, један етно-елемент, ушао на ову листу. Мислим да ће се он изборити да постане сувенир Српске и најбољи амбасадор националног и културног идентитета - нагласила је Пувачићева.

За ову веома значајну радионицу, како је рекла инструктор Ђуја Аничић, интересују се студенткиње и средњошколке, али и жене средњих година.

- Највише су заинтересоване због тога што овај вез могу примијенити на својој одјећи. Са везиљама проводимо три школска часа обично четвртком. Сад радимо на индустријском платну, јер немамо домаће од лана - рекла је Аничићева.

Његовање традиције

У веселом кругу дјевојака и жена које везу затекли смо и Милану Домузин, која је сасвим случајно сазнала за ову радионицу и од септембра постала једна од полазница.

- Има тренутака када заблистам, а има и када радим све поново. Важно је да се и код куће ради, а још важније што на овај начин учимо како се његује српска традиција - рекла је Домузинова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.