Влатко Стефановски: „Коначно идемо на концерте!”
БЕОГРАД - Треће вече 22. издања Гуитар Арт фестивала обиљежио је један од омиљених музичара у Србији - македонски гитариста, композитор и пјевач Влатко Стефановски, на изванредном концерту који је приредио синоћ у великој сали Дома омладине Београда пред готово хипноптисаном публиком.
„Надам се да ви нисте виртуелна публика, и да ја нисам виртуелни извођач”, духовито је започео виртуоз на гитари комуникацију са својим љубитељима и емотивно додао - „ Ту смо, присутни смо, заједно смо, и то је нешто заиста фантастично и незаменљиво”.
Чувени маестро је неколико првих нумера посветио македонском фолклору, гдје спада и композиција, познати традиционал - „Македонско девојче”, која се налази и на његовом новом студијском албуму „Taftalidze Shuffle” (2020), насталом у доба пандемије.
„Вечерас ћу се потрудити да вам одсвирам најбоље што знам, умем и могу и да вам пренесем део свог искуства којег сам стицао у последњих 50-ак година”, шармантно је гитариста подсjетио колико је дуго у послу, још од оснивања легендарног рок бенда „Леб и сол” (1976).
„Са великим задовољством и уживањем сам код вас, и морам да вам кажем да први пут свирам концертт након пуних шест месеци”, подијелио је своју муку аутор, и тачно је у том периоду био посљедњи пут у престоници Србије на Београдском џез фестивалу, децембра 2020. у Комбанк Дворани.
Теме из македонских традиција су прошле своје поглавље по сценарију ове вечери, да би услиједила чувена композиција „Успаванка за Радмилу М” (1983) за истоимену албум „Бијелог дугмета”, где је Стефановски гостовао, у вријеме великог пријатељства са Гораном Бреговићем.
Мајсторски, у једном даху, бивши лидер састава „Леб и сол” је тако једноставно одсвирао комплексну нумеру као да то ради сваке секунде свог живота, и фасцинантно је колико ужива све време у музицирању, као да је на почетку каријере. Та чудесна музичка минијатура, практично једини инструментал „Бијелог дугмета”, изазвала је велики аплауз и одушевљење публике.
Евоцирао је умјетник успомене на историју овог фестивала кроз 22 године и истакао да је имао разне фазе, успоне и падове, свој развој, а по њему најбоље издање се одиграло 2009. године.
Тада су дан за даном свирали свјетски виртуози као што је покојни фламенко гитариста Пако де Лусија, легендарни Стинг и Един Карамазов (БиХ) у дуету, али и трио Влатко Стефановски-Мирослав Тадић-Теодосије Спасов. Ипак, њему је најдражи био прави спектакл у Београдској арени: Енио Мориконе као диригент огромног оркестра, који је свирао његове антологијске композиције из непролазних филмова.
„За мене је он био један од највећих савремених композитора”, посветио је један сегмент вечери Стефановски недавно преминулом вансеријском генију кроз њему веома драгу нумеру за филм „Цинема Парадисо” (1988) редитеља Ђузепеа Торнатореа.
Имао је Влатко и специјалног госта којег је најавио као младог музичара из Београда који представља „нову или следећу генерацију”, пјевач, продуцент и свира тромбон - Вукашин Марковић, лидер реге рок бенда „Ирие ФМ”.
„Димитријо, сине Митре” (1919), била је прва композиција коју су заједно одсвирали, уз импровизације, како је навео македонски музичар.
Антологијска врањанска староградска песма није била изворна народна нумера, већ има и своју ауторку - Стану Аврамовић Карамингу.
У многим верзијама пјевали су је и Оливера Катарина, као и Бранимир Џони Штулић (Азра).
Низали су се многе бриљантне пјесме из читавог арсенала македонског маестра које редовно поклања публици, прије свега ремек дјело „Чувам ноћ од будних” из периода „Леб и сол” (албум „Као какао” 1987), који су у дуету необично отпевали Влатко и Вукашин - у свом специфичном маниру.
Наравно, концерт не може проћи без непролазних величина - „Учи ме, мајко, карај ме” и „Јовано, Јованке” које непогрешиво подигну све на ноге и ошамуте читав аудиторијум.
Али, наравно, ту се Влатко не зауставља већ уз уживање у својим мајсторијама и магичним прстима не дозвољава пажљивим гледаоцима да се одморе, већ их одушеви дивном песмом „Гипсy Сонг” (1997) за филм „Гипсy магиц” Столета Попова (где је бриљирао Предраг Мики Манојловић).
Осим још једног провереног бисера из каталога „Леб и сол” - нумера „Чукни во дрво” (ЦД „Путујемо” 1989), Стефановски је решио да приведе крају дружење од 90 минута са верном публиком уз песму коју интимно веома воли.
„Посебно ми је драга нумера са којом бих завршио концерт, скоро да ми је најдража из целог опуса и периода групе „Леб и сол”, најавио је бивши фронтмен македонске групе композицију „Бистра вода” (са албума „Калабалак” 1983) и заокружио једно заиста чаробно вече, као и увијек.
Истина, фанови му нису дозволили да оде без барем једног биса, тако се морао убрзо вратити на сцену.
„Хвала, Гитар арт фест и Београде на гостопримству. Уживали смо ова два- три дана у Београду, време нам је супер, и друштво нам је супер”, све вријеме је био расположен најбољи гитариста у региону.
„Гитар арт фестивал ако не сваку, онда сваку другу годину ме позива да будем ту, са мојим гитаристима, да поздравим своју гитаристичку фелу.
Ето, стиже нам лето, надам се да коначно отварамо сезону концерата. Доста је било зимовања, домаћинских послова. И то је у реду, али треба свирати и коначно ићи на концерте!”, закључио је маестро Стефановски ово дружење са распамећеним љубитељима, а београдска публика ће га поново гледати већ 30. јула на стадиону Ташмајдан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
