Владимир Посавец Тушек о представи “Тесла - прилагођавање анђела”: Одрицање, снага којој би сви требало да тежимо

Илијана Божић
Владимир Посавец Тушек о представи “Тесла - прилагођавање анђела”: Одрицање, снага којој би сви требало да тежимо

БАЊАЛУКА - Представа “Тесла - прилагођавање анђела” је пре свега ново читање Пешићевог комада за које сам направио адаптацију. Лик Николе Тесле посматрао сам као суперхероја, преведено на језик популаран у данашњој холивудској кинематографији, дакле марвеловски.

Казао је то глумац Владимир Посавец Тушек за “Глас Српске” говорећи о комаду “Тесла - прилагођавање анђела” за који је радио и режију, а који је стекао велику популарност у региону. Комад је извођен и у Републици Српској, а изведбе су планиране и у наредном периоду, док у представи заједно са Тушеком игра Момчило Оташевић.

- Првом човеку који је створио муњу супротставио сам демона, који се представља као новинар, а који је у ствари дошао по тајну бесмртности. Представа се одиграва у ноћи Николине смрти, на Бадње вече и пратимо последњи сат његовог живота, али публика заједно са њим схвата да је то заправо први сат његове смрти. Лишио сам се ограничења у времену и простору и на тај сам начин за публику покушао отворити врата оностраног - објаснио је Посавец Тушек.

ГЛАС: Једном приликом сте казали да сте се у овој представи бавили душом Николе Тесле. Каква је то душа? Колико је било изазовно приказати душу човјека који се одрекао свега овоземаљског зарад добробити људи ?

ПОСАВЕЦ ТУШЕК: Овим концептом створио сам околности у којима се можемо бавити само Николином душом без оптерећења стегама визуелног идентитета лика на пример као и многим другим стварима. Остао нам је само чист, како је један критичар написао о представи, алхемијски однос хероја и антихероја. Како је одрицање једна од људских врлина, коју уз лојалност можда и највише поштујем и лично јој тежим, то ми је било једно од упоришта у поставци лика, односно онога што се у позоришту користи као израз “навукао сам лик на себе”. У преводу ја, Владимир, покушао сам што је ближе прићи Николи човеку.

ГЛАС: Колика је снага у човјеку потребна за такво одрицање ?

ПОСАВЕЦ ТУШЕК: Снага коју имају ретки. Снага којој би сви требало да тежимо и коју сви поседујемо, али нажалост хранимо у себи неке друге снаге. Снага жртвовања за добробит свих. Снага ЗА, а не снага ПРОТИВ. Снага потребна да жртва више не буде жртва већ пут. Претпостављам да је јасно да се ради о путу ка Господу, а ономе коме је много дато, много ће се и тражити.

ГЛАС: Представа доноси причу о стварном сусрету Николе Тесле и новинара Џона Смита.  У наслову стоји и “прилагођавање анђела”, који од њих двојице је тај анђео?

ПОСАВЕЦ ТУШЕК: Пре свега, не знам поуздано је ли такав интервју уопште постојао, јер се по интернету Пешићев комад представља као стварни интервју који је Тесла дао новинару. А као што сам рекао Пешићев комад прича другу причу од оне која се одиграва у нашој представи. Лик Џона Смита у нашем комаду  је персонификација свих сила зла овде на земљи. Он је све оно што су била Николина искушења. Из мог ракурса као редитеља ове представе и човека који је до сада проживео пола века на земљи, он је представник свих оних лоших вредности које је “нови свет” донео и доноси човечанству. Свет који је у тренутку Николиног доласка био свет могућности. Свет који је он сам тако описивао, у коме је он стварао за нас као човечанство, високо изнад овоземаљског поимања стварности и свет који га је као таквог опљачкао, похарао и све што је могло да се разуме и искористи, претворио у чисти профит, без трунке човекољубља. Јасно је ко је од њих анђео који је покушао да се прилагоди.

ГЛАС: Ово је представа и о борби добра и зла. Ми свакодневно балансирамо између добра и зла. Шта нам је чинити данас па да тас превагне на страну добра?

ПОСАВЕЦ ТУШЕК: Ми сви, а и свако за себе, знамо добро шта нам је чинити. Питање је личне одлуке. Сопственог дворишта, пања који не видимо у свом оку, али трун видимо у оку брата свога. О овој другој борби која се сада води на свету, уздам се у једног који ће се за то побринути јер моје су силе мале.

ГЛАС: С обзиром на то да сте и режирали овај комад, како је било наћи се са друге стране?

ПОСАВЕЦ ТУШЕК: Узбудљиво свакако. У колеги Момчилу Оташевићу имао сам не само глумачки доброг партнера, већ и некога на кога сам се могао ослонити као на оно око које истовремено прати мој глумачки процес, док сам се ја бавио њим и оним што је процес рада на једној представи. Лично сам прилично “несташан” да не кажем непослушан глумац па ми је пре свега био проблем да редитељ доведе у ред овог непослушног.

ГЛАС: Како посматрате регионалну културну сцену? Шта би према Вашем мишљењу употпунило културну сцену у региону и олакшало младим глумцима пробој?

ПОСАВЕЦ ТУШЕК: Заједнички, мултинационални, мултикултурални пројекти. Пројекти, пројекти. Млади људи данас имају више могућности за такве ствари него моја генерација. Постоје фондови из којих се могу црпети средства за то. Треба заврнути рукаве и стварати. Анимирати људе код којих су средства да улажу у културу. Култура је идентитет. Овде мислим пре свега на позориште. Оно поново постаје важно, јер је једини живи контакт. Оно није виртуално. Оно је сад и овде, оно не лаже. Не нуди информацију коју мораш да провераваш. Децо, бежите у позориште.

Планови

ГЛАС: На чему тренутно радите, какви су Ваши планови за наредни период?

ПОСАВЕЦ ТУШЕК: Што се тиче театра тренутно у Казалишту “КНАП” у Загребу радим на новом комаду Доре Делбјанко “Иза паравана”. Надам се да ћу у овој сезони успети да испродуцирам нови пројект своје “КаБине”, који ћу такође радити у сарадњи са Момчилом, а крајем ове или почетком 2025. године још један нови текст на коме радим са Дором Делбјанко, а чија ће продукција бити у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана