Владимир Ђукановић, кустос етнолог Музеја РС: Орнаменти крију тајне поруке

Мирна Пијетловић
Владимир Ђукановић, кустос етнолог Музеја РС: Орнаменти крију тајне поруке

Бањалука - Древни дрвени предмети из далеке српске историје које су људи користили у свакодневном животу украшавани су орнаментима. Сваки од њих има своју причу и открива давно записане тајне.

Те тајне ових дана открива кустос етнолог из Музеја Републике Српске Владимир Ђукановић. Орнаменти се налазе на предметима које већ годинама чувају депои Музеја РС, односно збирке Етнолошког одјељења.

- Најзанимљивији предмети на којима се налазе најживописнији орнаменти су преслице, плоске, тасићи, водијери, чобанске чаше, пракљаче и дрвене столице и столови. Моје истраживање ће бити фокусирано само на свакодневне употребне предмете - открио је Ђукановић за “Глас Српске”.

Како је истакао, до сада се много писало о самим предметима, прављене су изложбе, али нико се није бавио орнаментима који украшавају те предмете.

- У Музеју РС је огромна збирка од преко 200 дрвених предмета који имају орнаменте. Циљ ми је да истражим сваки предмет, прегледам орнаменте и да их, на неки начин, смјестим у временски период којем припадају - каже Ђукановић.

Почеће, наравно, од праисторијских, преко словенских, до хришћанских орнамената.

- Сваки од њих прича одређену причу, када гледамо развој орнаментике. Истакао бих да ме највише фасцинирају управо оне испричане на преслицама, које су старе и по 150 година. Када гледамо из угла човјека који их је резбарио, он највјероватније није знао шта резбари, него је орнаменте наслиједио, односно преносили су се са кољена на кољено - прича Ђукановић.

Наглашава да му је управо циљ да сваком орнаменту да значење и каже њихову причу.

- На примјер, када су у питању хришћански орнаменти на преслицама, можемо да препознамо да се неки дијелови поклапају за изгледом иконостаса у цркви, или изгледом саме цркве, у зависности од тога да ли је ријеч о лопатастој, копљастој, пршљенастој или рашљастој преслици. А орнаменти су, наравно, урађени увијек на врху преслице - појашњава Ђукановић.

Наглашава да је на самом почетку свог истраживања које ће наставити на темељима ранијег, у оквиру којег је откривено 35 праисторијских симбола. Сваки од њих има своју прикривену симболику која асоцира на мотиве из свакодневног живота.

- Најчешће се јавља симбол сунца, односно орнамент сунчевог кола, које означава буђење прољећа, стварање новог живота, а које је у словенској култури означавало одређено божанство. Тај симбол, приказан на различите начине, и данас можемо да сретнемо и на кућама и на црквама брвнарама, те надгробним споменицима - прича Ђукановић.

Након истраживања, које ће трајати око двије године, Ђукановић планира да изда обимну монографију посвећену тајнама орнамената и причама које ће они испричати.

Словени

- Када су се Словени, који су дошли из шумских крајева, од 5. до 7. вијека населили на Балкан, са собом су донијели култ дрвета. Основно божанство је био Перун, бог храст, тако да је све било подређено управо дрвету и градњи од дрвета. Тако су своја вјеровања и културу пренијели и на орнаменте. Мој циљ је да испричам њихову причу, односно да кроз тајне орнамената приближим каквим су они то животом живјели - рекао је Владимир Ђукановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана