Владари писане ријечи на једном мјесту

Ријеч је о антологијској едицији "Десет векова српске књижевности" у којој ће, у првој серији, бити објављено 120 књига.

- Према критеријумима и уређивачким начелима, штампаним у свакој књизи са пописом одабраних наслова, у другој серији ће бити писци двадесетог и нашег века који нису у првој серији, књижевни историчари, критичари и есејисти, са хрестоматијама мање заступљених жанрова (путописи, мемоари, писма) - подсјетио је покретач едиције и главни уредник академик Миро Вуксановић.

Управо је објављено седмо коло у десет књига, а укупно 72 књиге, на тридесетак хиљада пространих и ситнословних страница.

- Свако коло антологијске едиције "Десет векова српске књижевности" чине одабране књиге писаца које нису у хронолошком низу. Тако се илуструје целовит издавачки захват, а на крају свих књига су основни подаци о објављеним и планираним томовима - истакао је Вуксановић.

У истој књизи седмог кола су готово заборављени писци Герасим Зелић са "Житијем" писаним у манастиру Крупа 1817, Викентије Ракић са спевовима и бесједама и Сава Мркаљ, пјесник, писац "Сала дебелога јера" и Вуков претходник.

 - Приређивачи су Боривој Чалић и Исидора Поповић, која је пронашла непознате Ракићеве стихове. Писац Милисав Савић, који је докторирао на устаничкој прози, у истом тому је уз "Мемоаре" проте Матеје Ненадовића одабрао неправедно затурена сећања Нићифора Нинковића, прворедног сведока о Карађорђевом устанку и Милошевој владавини. Стихове у песмама и драмама, историјске одсјаје у прози, преписку с Вуком, Његошем и другим савременицима, из обилатог дела Симе Милутиновића Сарајлије изабрао је Душан Иванић - прича Вуксановић.

Књига Јаше Игњатовића, с предговором Снежане Милосављевић Милић, има два романа ("Васа Решпект", "Вечити младожења"), приповијетке, дио мемоара и "поглед на књижество".

- После Бранка, Змаја и Лазе Костића штампана је антологија стихова и приповедака Ђуре Јакшића, са драмом "Јелисавета кнегиња црногорска", уз избор Душка Певуље и из писама и Ђуриних сећања. Тако се осам писаца из 19. века, који су успешно владали свим жанровима, нашло на истом месту - додаје Вуксановић.

Из књижевности двадесетог вијека петорица писаца у седмом колу имају своје антологијске књиге.

- Момчило Настасијевић са "Лирским круговима", "Магновењима", драмом, есејима, тамновилајетским и варошким "хроникама" у Биљани Мичић има новог и поузданог тумача - истиче Вуксановић.

Предговор о Миодрагу Булатовићу написао је Матија Бећковић, с песмом "Који је оно, мајко?", а Вуксановић је у истим корицама саставио приповијетке, два романа ("Црвени петао лети према небу", "Херој на магарцу") и кратке одломке из четири недавно објављене студије о Булатовићу.

- Из замашног опуса Живојина Павловића, који се исказао као човек са неколико једнаких дарова, Бојан Јовић је приредио венац приповедака, роман "Зид смрти, огледе о лепом и ружном" и "Монолог над мумијама". Бојана Стојановић Пантовић успешно је уравнотежила интелектуалност вишег реда у поезији, драми и есејима Јована Христића. Поезију, есеје и критике Бранка Миљковића, у новом распореду, по тематским циклусима, примерним начином дао је Радивоје Микић - казао је академик.

Књиге седмог кола у миленијумској едицији српске књижевности штампане су чисто, на тонираном папиру, у тврдом повезу са златотиском. Све књиге су приређене по научним мјерилима, која су прилагођена свима, од ученика до најученијих.

Читање није у моди

- Очигледно је да читање најбољих писаца није у моди и да школска лектира има симболично значење. Истина је да књижевност чува језик и да је језик у основи сваке националне културе. Наш садашњи однос према српској књижевности највишег ранга не ствара никакве услове за радост и напредовање. Напротив, реч ће нам бити све више нејасна, а реченица све више бесмислена. Можда ћемо уместо разговора почети да се тупо гледамо - нагласио је Миро Вуксановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.