"Вишњићеви дани" у Бијељини: Прослава младости, креативности и умјетности
БИЈЕЉИНА - Српски народ у сталној је борби да сачува традиционалне вриједности и одупре се утицају са запада, а манифестација "Вишњићеви дани" постоји да би подсјећала Србе да су велики народ, али и опомињала их да је спас у јединству и слози.
Поручио је ово епископ зворничко-тузлански Фотије, на свечаној академији у оквиру 26. манифестације "Вишњићеви дани", која је одржана у Центру за културу "Семберија".
Он је истакао да је срећан што се у Бијељини поново славе младост, креативност и умјетност.
- "Вишњићеви дани" су веза између доба у којем је рођен велики епски пјесник, доба у којем се српски народ борио за опстанак, и данашњице у којој нам се та борба понавља. Зато је важно да се на оваквим манифестацијама окупљају људи различитих професија - из културе, политике, књижевности, који треба да схвате да ћемо опстати само ако живимо и радимо у духу заједништва нагласио је епископ зворничко-тузлански.
Овогодишња манифестација у знаку је 800 година аутокефалности Српске православне цркве и 115 година од оснивања Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" у Бијељини.
- Та традиција свједочи трајање кроз вијекове и треба са поносом богатство културе да показујемо свијету и преносимо младим генерацијама. Ова манифестација је углавном посвећена Филипу Вишњићу, али у оквиру ње промовишемо све оно што се догађа у српској историји, затим у областима културе, језика, писма и слично - објаснио је предсједник Српског културног друштва "Просвјета" Митар Новаковић.
Он сматра да обиљежавање 800 година аутокефалности Српске православне цркве и 115 година од оснивања Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" у Бијељини дају свима обавезу и задатак да те догађаје више истраже.
- Многи желе да на неки начин то омаловаже . Ми данас имамо потребу да то више искажемо и истражимо те да организујемо научне скупове на те теме - додао је Новаковић.
Начелник Одјељења за савремено стваралаштво и креативну индустрију у Министарству просвјете и културе Републике Српске Данијела Павловић изјавила је да "Вишњићеви дани" немају значај само за Бијељину, него за цијелу Републику.
- Велики је труд организатора, СПКД "Просвјете" Бијељина, које већ 26 година успијева да одржи ову манифестацију. Посебно им честитам то што ове године обиљежавају 115 година од оснивања друштва у Сарајеву и што успијевају да очувају српско културно насљеђе и идентитет српског народа - додала је Павловићева.
На централној свечаности - свечаној академији о Филипу Вишњићу бесједио је књижевник из Новог Сада Анђелко Анушић. Он је истакао да Филип Вишњић има и данас исто значење као и у времену у којем је живио.
- То је непролазна величина и он ће увек имати исто значење у нашем народном предању, нашој поезији. Тај слепи песник је својим духовним очима видео више него што су други видели физичким очима, а у свом времену је видео и довидео и до наших обала и дана и нама оставио светила од тих дана. И данас је као у његово време, опет се говори о златној слободи која је прескупа, опет се говори о косовском завету о коме се говорило и у његово време, устаничкој Србији - навео је Анушић.
Запитао се шта би се догодило када би се данас Филип Вишњић поново појавио међу нама.
- Видео би можда исте ствари, видео би наше исте душмане који желе да нам до краја смрсе конце. Видео би да је и даље слобода скупа, да се за косовско предање и завет и даље боре, видео би много непријатних ствари и не знам да ли би се машио гусала да то опева. Видео би и како наше народно благо, гусле, гајде, народну тканицу други краду и пљачкају, а видео би и како ћирилица "клеца" свуда - вири између страних и латиничних накарадних назива - нагласио је Анушић.
У оквиру манифестације, вечерас у 17 часова биће отворена изложба Историјског архива и Народног музеја из Врања "Слике из живота под окупацијом - живот и страдање становништва југа Србије у Великом рату".
Манифестација ће трајати до петка.
ИЗЛОЖБА
Изложба "Таписерије Милице Зорић: синтеза наслеђа и модернизма" ауторке Милице Орловић-Чобанов, кустоса Спомен-збирке Павла Бељанског, отворена је и бијељинској публици представљено је 10 таписерија, међу којима двије настале крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог вијека.
- Изложба је заједнички подухват Спомен-збирке Павла Бељанског, Музеја Семберије и још неких установа из Србије. У нашој збирци чувамо пет дела уметнице која је потврдила своје место не само у националној историји уметности, него и шире. У Новом Саду смо изложили 28 таписерија, а у Бијељини 10 - истакла је управница Спомен-збирке Павла Бељанског из Новог Сада Милана Квас.
Изложба је отворена до 6. децембра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.