Вилијам Симпсон за „Глас“: Уживао сам у сваком минуту цртања “Игре престола”

Рекао је ово за “Глас Српске” Вилијам Симпсон, славни британски стрип цртач и главни креатор сторибордова за планетарну популарну серију “Игра престола” и бројне друге холивудске пројекте, објашњавајући како је средином осамдесетих дошло до великог продора британских стрип умјетника, који су на много начина помјерили стандарде девете умјетности, дајући стрипу одређено поштовање, ван фановских кругова. Чувени цртач стрипова “Судија Дред”, “Бетмен”, “Икс мен” и других, биће гост у Бањалуци као главна звијезда 7. Међународног салона стрипа, који се одржава од 11. до 13. октобра у Каменој кући на Кастелу, али каже да се коријени овог таласа налазе у ширини Европске културе.

- “ДЦ комикс” нису губили вријеме и одмах су прихватили креативни потенцијал британског и ирског приповједачког генија, додајући мрачнију европску ноту америчкој формули стрипа и регрутујући плејаду бунтовних, али врло способних аутора, од Алана Мура и раније поменутих аутора, до Алана Гранта, Џона Вагнера, Кема Кенедија, Џона Хигинса, Пита Милигана, тренутно отказаних Нила Гејмена и Ворена Елиса, са господином Магичним на челу, да утире пут за сву ту лудачку креативност. Говорим о људима из енглеског говорног подручја, стасалим под утицајем свега живог из британских и европских научнофантастичних и хорор филмова и серија, људима наоружаним свим врстама сјајне стрипске умјетности, задојеним свим сјајним стварима из стрипова и филмова континенталне Европе и Америке. Причам о људима мудрим и сусретљивим, са хиљадама година историје и књижевности које прожимају њихово стрипско приповиједање, људима који, сваки на свој начин, додају нешто јединствено новој ери стрипа Америке и читавог свијета - рекао је Симпсон.

ГЛАС: Прошли сте неку врсту “старе школе” у стрип умјетности, од рада на познатим стрип серијалима за британске медије, потом сте направили скок одласком у САД, да би се потом упустили у властите пројекте као цртач и сценариста. Колико уопште постоји ауторска слобода унутар великих студија попут “2000 АД” и “Марвела” и колико цртач може унијети себе у добро познате серијале?

СИМПСОН: Креативност зависи од ствараоца, тако да аутор ради оно што аутор може да би представио идеју и дао лични печат, а све унутар граница које одреде издавачи/продуценти који, уз мало среће, имају довољно повјерења у вјештине цртача и писаца и знају да ће исти дати све од себе да створе нешто заиста посебно. Наравно, одређени ризици морају да се прихвате да би се, чак и унутар поменутих ограничења, ауторима дала одређена слобода у раду. Током година које сам провео радећи за фантастични стрип часопис “2000 АД”, стрип “Судија Дред” другачије је цртао сваки аутор који би се прихватио тог посла и управо због тога тај стрип је био уникатнији него што би то постао у неким другим околностима. Био је то невјероватан приступ који је извукао све оно најбоље из аутора који би се посветили раду на датом пројекту. Без обзира на то колико је популаран дати јунак стрипа, без обзира на захтјеве пројекта, сваки аутор, био он цртач или писац, потпуно ће се посветити пројекту, остављајући свој лични печат на истом, у супротном нема сврхе радити.

ГЛАС: Радили сте током каријере са многим великим писцима од Дејва Гибонса, Џона Вагнера и Алана Дејвис до Гарта Ениса и бројним другим. Колико су Вас те сарадње обликовале у ауторском смислу и са ким сте најбоље функционисали у тандему?

СИМПСОН: Сарађивао сам са много писаца и нема шансе да се изјасним који је најбољи. Сви су они различити, баш као и режисери. Сваки користи своје вјештине, жеље и инстинкте да би испричао најбољу могућу причу. За мене лично, врло важан пројекат је био “Војник одметник - Ратна машина” Дејва Гибонса, углавном зато јер је ријеч о епској причи од преко 80 колорисаних страна. Важан пројекат ми је и “Судија Дред”, један од највећих британских стрип јунака, аутора Џона Вагнера и Алана Мура. Са Аланом Дејвисом упознао сам ликове из “Икс мена”. Ијан Еџингтон дао ми је да радим серијал “Туђини” за издавачку кућу “Дарк хорсе”, а Гарт Енис дао ми је да радим “Џон Константин - Хелблејзер” и “Бетмен - Легенде о мрачном витезу” за “ДЦ комикс”. Раније поменути Дез Скин дао ми је да радим “Велики Бен - Човјек који нема времена за злочин” за, опет већ поменути, часопис “Вориор” и том приликом упознао ме је са мојим доживотним пријатељем и ментором Геријем Личом, тако да је потпуно немогуће издвојити било какве фаворите, јер су сви ти људи одиграли важне улоге у мом животу и ја сам се много трудио да останем достојан тога. Ту је и прекрасна Илејн Ли, са којом сам написао “Вампире”, тродијелну збирку вампирских прича за “ДЦ вертиго”, прича којом се веома поносим. Оне су главни разлог зашто сам објавио и сопствени стрип о вампирима “ВМТ”, неколико година касније.

ГЛАС: Са друге стране, почетком миленијума почели сте радити као сарадник у филмским продукцијама попут филмова “24 хуорс ин Лондон” (2000) и “Реигн оф Фире” (2002) и др... Колико је то било другачије искуство у односу на рад у стрипу?

СИМПСОН: Рад на филму је заправо врло сличан раду на стриповима, мозак се укључи и твоје вјештине се покрену! Сториборд је врло сличан стрипу, додуше са одређеним ограничењима која одређује камера, али гледано из перспективе сценарија - скоро да је идентично. Створи се готово тренутна сарадња када одмах у старту паднете режисеру у шаке. Све то јако личи на психоанализу, док покушавате да схватите шта је то што режисер хоће. Кад је ријеч о концептуалној умјетности, много тога зависи од дизајнера продукције, али напосљетку ваша вјештина и интерпретација јесте оно због чега сте ангажовани, а то је идентично као рад на стрипу.

ГЛАС: Почетком 2011. добили сте понуде да радите сторибордове за канал ХБО и њихову серију “Игра престола”, пројекат који ће Вам у великој мјери обиљежити каријеру, посебно код публике изван свијета стрипа. Да ли сте имали било какву идеју у шта се упуштате када сте добили ту понуду?

СИМПСОН: Када сам добио понуду да радим на потенцијалној телевизијској серији нисам имао појма у шта се упуштам. У то вријеме радио сам на филму под називом “Ваше величанство”, када ме је мој продуцент Марк Хафам питао да ли би ми сметало да одрадим неки додатни посао на другом пројекту на тему средњовјековне фантастике, али не може ми прецизно рећи о чему се ради. Обавио сам посао и испоставило се да је ријеч о “Игри престола”. Што се мене тиче, био је то још један узбудљив посао дизајнирања оружја и оклопа, некаквих створења званих Бијели ходачи, кочија и трооког гаврана, као и већине сторибордова за осам сезона колико је серија трајала. Између сезона, радио сам на много других филмских пројеката, а изложбе и промовисање пројекта одвели су ме широм свијета. На крају сам завршио сарађујући са многим врхунским професионалцима и уживао сам у сваком минуту.

ГЛАС: Генерално, да ли сте били фан Џорџа Р. Р. Мартина и његове прозе те фантастике тог типа, прије него што сте ушли у тај посао и колико Вас је тај изузетно комплексан посао промијенио као умјетника?

СИМПСОН: Кад сам почео радити на “Игри престола” уопште ми није био познат рад Џорџа Р. Р. Мартина. Прву књигу из серијала “Пјесма леда и ватре” прочитао сам тек кад сам био сигуран да ћу радити пилот епизоду. До тада читао сам друге ауторе из жанра мача и магије. Био сам велики обожавалац Роберта И. Хауарда и његовог “Конана”, “Соломона Кејна” и “Брана Мак Морна”. Као дјечак прочитао сам романе из серијала “Џон Картер”, Едгара Рајса Бароуза као серијал књига о принцу-чаробњаку “Елрик од Мелнибона”, Мајкла Муркока. Заронити у свијет “Игре престола” било је као изнова уживати у мојим старим литерарним фаворитима. Био сам у фантазијском режиму рада.

ГЛАС: Ваши радови за серију ГОТ скупљени су у импресивну колекцију “Сториборд игре престола”. Колико сте из данашње перспективе задовољни том књигом и на шта Вас подсјећају ти радови када их видите на једном мјесту.

СИМПСОН: Збирка сторибордова “Игра престола” била је сјајан додатак за мене, одређено уважавање мог рада, иако је у питању збирка само сторибордова и то не свих које сам направио за ту серију. Било је то најближе графичкој новели “Игре престола” што смо могли да направимо. Дејвид (Бениоф) и Ден (Вајс) били су спремни да то урадимо, али постојао је проблем са ауторским правима и интелектуалном својином. Међутим, какав је то материјал могао да буде!! Ха! Обожавам ту књигу. Мислим да је изашло само једно издање тако да је јако тешко доћи до примјерка.

ГЛАС: Ускоро долазите у Бањалуку, као један од гостију на 7. Међународном салону стрипа, каква су Вам очекивања од те посјете и колико сте упућени у рад стрип умјетника са Балкана.

СИМПСОН: Од доласка у Бањалуку на 7. Међународни салон стрипа не очекујем ништа, осим да видим нове градове и упознам сјајне људе. Волим да посјећујем нова мјеста и да им се враћам. Захваљујући Јовану Суботићу, Небојши Мандићу и Николи Ћурчину, организаторима Херцегновског фестивала стрипа, имао сам прилику да посјетим бројна мјеста на Балкану и, наравно Дубровник, који сам и цртао за “Игру престола”. Било је дивно посјетити тај град (с обзиром да сам га цртао само са фотографија) и мој излет у посљедњих 11 година мог рада био је феноменалан! Откако посјећујем Балкан дочекују ме са топлом добродошлицом и надам се да ће и овог пута тако бити. Сматрам се срећним што сам током година упознао много локалних аутора и видио чисту бриљантност како излази из њихових цртежа.

Планови

ГЛАС: Шта радите у овом тренутку умјетничког живота и да ли постоји нешто што би посебно вољели да цртате, ако би се склопили сви услови за такав рад?

СИМПСОН: Тренутни пројекти? Тренутно радим на гомили самосталних пројеката. Имам праисторијску причу у стрипу “Атлантињанин - Здрав разум”. Затим стрип “Грчка сјекира” са још витезова у оклопима па једна свемирска ратна прича, као филмски сценарио и као стрипски пројекат. Радим и хорор трилер “Мајмунски свраб”, као кратки и као дугометражни филм, затим дугометражни филм “Аријаднина нит”. Графичка новела на тему путовања кроз вријеме “Килројев повратак” у сарадњи са Мајклом Бусоном - О'Гриафом и брдо других ствари. Радио сам и на могућем великом саудијском филму. Још увијек чекам повратну информацију у вези са тим. Поприлично сам заузет, а што се тиче тога шта бих волио да радим… Било шта што има везе са Конаном од Роберта Хауарда! У том пројекту бих уживао, али док се то не деси имам довољно посла. Управо сам имао ретроспективну изложбу у галерији “Енџин рум” у Белфасту, која је добила продужење од два мјесеца. Није лоше.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.