Велики рат интригира читаоце
Бањалука - Обиљежавање стогодишњице од почетка Првог свјетског рата утицало је и на читаоце у Републици Српској који све више траже прозну и историјску литературу са тематиком Великог рата.
Потврдили су ово и у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске истичући да су двије књиге увијек на читању, "Велики рат" Александра Гаталице, као и "Сарајево 1914" Владимира Дедијера.
Гаталица је за овај роман прошле године добио НИН-ову награду и признање "Меша Селимовић". Дјело, које обухвата период Првог свјетског рата настајало је више година, а писац је вјешто уткао судбине 78 јунака, међу којима су генерали, оперски пјевачи, војници, шпијуни.
- У рату су сви једнаки, сви су преварени. Нема добрих и поштених ратова, нема поштених облика ратовања. Сви су ратови велика несрећа за све зараћене земље - рекао је Гаталица раније за наш лист.
Они који су читали дјела Владимира Дедијера, кажу да је необичан писац и човјек изражене личне трагике. Инспирацију у његовој књизи "Сарајево 2014" пронашла је и редитељ Ана Ђорђевић која је користила податке из овог дјела постављајући на сцену Народног позоришта РС представу "Четрнаеста" посвећену Сарајевском атентату.
- Међу најчитанијим књигама ове тематике су чувени роман "Време смрти" цијењеног Добрице Ћосића, "Књига о Милутину" Данка Поповића, као и "Српска трилогија" Стевана Јаковиљевића - рекла је библиотекар Александра Рендић Рендићева.
Једном приликом коментаришући Ћосићево дјело, драмски писац Душан Ковачевић рекао је да: "Ова књига-споменик ће остати као трајно сећање на Време смрти, најтачнији назив за Велики рат, године умирања, нестајања нашег народа, под сенком крста која нас и данас скрива од Времена живота".
Данко Поповић је у "Књизи о Милутину" примијенио поступак који се у књижевности већ употребљавао и који се једноставно може назвати инверзијом. Умјесто да читаоцима омогући да гледају на свијет шумадијског ратара и солунског ратника, он из свог свијета гледа на добар дио српске новије историје.
У "Српској трилогији" Стеван Јаковиљевић кроз личне доживљаје и приче својих сабораца описује ток рата од самих почетака, преко повлачења кроз Албанију па до коначне побједе. Највећа вриједност ове књиге је у њеној потпуној аутентичности и опису догађаја који су се заиста десили, и то из очију обичног војника.
Веселин Маслеша
- Међу пет-шест књига које су заиста тражене, читаоци често узимају и књигу Бањалучанина Веселина Маслеше "Млада Босна". Расправу о "Младој Босни" Маслеша је написао 1940. године, док се скривао од прогона полиције - подсјетила је Александра Рендић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
