Ведрана Рудан: Морала сам да бjежим од великих Хрвата
Првим романом "Ухо, грло, нож" жељела сам између осталог да покажем да су Срби у Хрватској такође људи, казала је хрватска списатељица Ведрана Рудан на трибини уприличеној поводом поновног објављивања њеног првог романа "Ухо, грло, нож" у књижари Делфи у београдском СКЦ.
Петнаест година након првог издања, издавачка кућа Лагуна поново доноси пред читаоце први роман Ведране Рудан "Ухо, грло, нож" којим је отпочела своју списатељску каријеру.
Објављен истовремено у Хрватској и Србији, први роман Ведране Рудан постао је бестселер у региону.
Она сада открива како и зашто је постала списатељица.
"Прије петнаест година сам жељела да постанем новинарка, али у баш свакој редакцији у Хрватској никако нису могли да схвате да говорим како су и Срби људи. То ми никако нису опраштали. Онда сам се нашла у ћорсокаку јер сам схватила колико ми писање значи и да ми није утјеха то што имам мужа, мачка и дјецу. Хтјела сам да пишем, али нисам имала за кога све док једног дана нисам казала свом мужу да ћу написати књигу само за себе", кроз смијех каже Ведрана Рудан.
Муж јој је, како каже, на то рекао: "Боље да пишес књиге него да купујеш ципеле". "Стварно обожавам ципеле и волим да их купујем у Београду. Умјесто бјесомучне куповине ципела, написала сам 'Ухо, грло, нож' у којем је све истинито, осим описа секса јер се главна јунакиња није толико сексала. Бар не са толико мушкараца. Био је то мој алтер его. Све друго је истина. Сви хрватски и српски злочини над цивилима су истинито описани", казала је Рудан.
Она истиче да је први роман писала из визуре Српкиње која живи у Хрватској. "Писала сам аутентично о томе јер сам брзо стекла статус Српкиње јер ми је муж стварно Србин. То у Хрватској иде у пакету. Срби око мене су мислили да сам Српкиња па су ми причали своје приче , што је ишло на руку мом писању. Муж ми је по ко зна који пут рекао да нисам нормална, јер је мислио да ме Хрвати неће читати јер пишем из визуре Српкиње", казала је Рудан.
Према њеним ријечима само је описала све што јој се догодило.
"Писала сам буквално за себе. Како сам бјежала из куће, како су ми дјецу малтретирали у школи. Преко ноћи су у школи добијали јединице, а ја сам морала да бјежим од великих Хрвата. Позвао ме је тадашњи градоначелник Ријеке и казао ми да сам са још 10 Срба на листи за одстрел и да ће Мерчеповци доћи по нас. Мерчеп је један од хрватских 'хероја' иначе", казала је Рудан.
Позната списатељица је истакла да је њен бијег трајао 10 дана.
"Одлучила да нећу више спавати на тросједу моје пријатељице док је слушам како у сусједној соби гласно води љубав са мужем. Казала сам мужу да ћу радије умријети него живјети без секса и окончала мој избјеглички живот. Тај живот сам описала у роману 'Ухо, грло, нож'" казала је Рудан.
За њу је највећи успјех што је роман "Ухо, грло, нож" постао јако популаран у Хрватској. "Показала сам да Српкиња у Хрватској има право да буде људско биће. Антун Врдољак који у 150. години снима филм о Анти Готовини за мене је ратни злочинац и то ћу сто пута поновити у центру Београда. Тај Врдољак бивши директор Хрватске телевизије отпуштао је Србе само зато што су Срби. Нема везе да ли су професионалци, проблем је био што су Срби. Њега Хрватска и даље плаћа да лаже о Хрватској", казала је Рудан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
