Вечерас у Београду премијера филма "Јени, мало свјетло са запада"

Филм је снимљен по мотивима књиге "Ратни дневник – Пале 1993-1995" фармацеута Јени Лихтемберг, која је из Холандије дошла на Пале у намјери да донесе хуманитарну помоћ, али је у ратној болници Коран остала три године, несебично помажући рањеницима, пацијентима и свима којима је то било потребно. Јени је све што јој се дешавало током хуманитарног ангажмана на Палама преточила у дневник, на основу ког је и настао филм. У Југословенској кинотеци у Београду данас је одржана конференција за новинаре, на којој су говорили редитељ Слободан Симојловић, директор филма и извршни продуцент Сњежан Лаловић и Љиљана Кнежевић из Матичне библиотекке Источно Сарајево. Лаловић је истакао да је куриозитет то што је Лихтембергова написала једини објављени ратни дневник са Пала, што је било драгоцјено свједочанство о њеној трогодишњој мисији, која је необична и због тога што је ријеч о жени која је дошла из западне земље и стекла потпуно другачију слику о Србима од оне која је током рата у БиХ преовладавала у Холандији и западној Европи. Он је открио да екипа која је радила филм о Лихтемберговој покушава да га емитује у Холандији, јер би им, како каже, било драго да сународници жене која је помагала Србима чују њену причу и поруку да српски народ није такав каквим га представљају. Према његовим ријечима, Јени је годинама покушавала да разбије предрасуде о Србима и Републици Српској, због чега је против себе окренула родбину и пријатеље у својој земљи, гдје данас живи у Дому за стара лица. Симојловић је рекао да се на снимање овог филма одлучио и због тога што је схватио да је слика о људима са Пала и из Источног Сарајева дисонантна у односу на оно што они јесу и какви су. "Људи са тог простора имају једну лепу љубав према отаџбини, али и према миру. И овај филм није ратни него антиратни, јер не говори само о злу, него и о последицама зла током сукоба", рекао је Симојловић. Он је нагласио да је промоција на Палама била дирљива, јер су се неки људи који знају Јени распитивали за њу и њену судбину, цијенећи све што је радила за њих. "Јени је целу пензију давала рањенициима, којима је куповала сокове и помагала им на све начине. Помагала је и у набавци уџбеника за факултете и учинила много тога чиме нас је задужила. Овај филм је мали покушај да јој се одужимо", поручио је Симојловић. Кнежевићева је рекла да је филм пројекат који траје пет-шест година и да су Матична библиотека Источно Сарајево и остали који су укључени у ову причу учинили све што су могли да она успије како би дали омаж неком ко нас је задужио. Промоција ће почети у 20.00 часова у биоскопу Југословенске кинотеке. Организатори премијере филма у Србији су Кинотека Републике Српске и Матична библиотека Источно Сарајево, у сарадњи са Југословенском кинотеком и уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.