Успон и пад Џонија Депа

Б92
Успон и пад Џонија Депа

Да ли је чувени глумац неповратно запао у кризу и репетицију?

Шта се догодило са Џонијем Депом? Већини нас глумац је познат као сопствена пародија себе која се за ноћни провод спрема тако што одлучује колико ће ставити кожних наруквица.

Она невјероватна харизма која је зрачила из сваке улоге, међутим, постала је уморна и излишна, чија је отрцаност можда досегла врхунац у игри Лудог шеширџије из "Алисе у земљи чуда".

Деп је успјешно избјегавао холивудске шаблоне још од славе коју му је донијела серија "21 Jump Street ". Па ипак, након 30 година, завршио је као продани глумац који у посљедње вријеме проживљава критичне тренутке.

Депова вртоглава популарност почела је 2003. године, када се у биоскопима појавио филм "Пирати са Кариба". Међутим, за своје место под сунцем глумац се изборио много пре тога. Након прве улоге у филму "Страх у улици бријестова" и тумачења лика Тома Хенсона у "21 Jump Street ", постао је "Фоксова" највећа звијезда.

Али, Деп није дозволио себи да се уљуљка у позитивну слику коју му је, између осталог, донио и његов неодољиви физички изглед; умиесто тога, својевољно је доносио веома ризичне одлуке које су могле да га коштају славе.

Одбио је да буде господин Херој или Романтични љубавник и деведесетих се ухватио се у коштац са "Паранојом у Лас Вегасу" и "Донијем Браском". Скоро деценију касније, рекао је решисерима серије "21 Jump Street " да је у то вр9иеме жел9о да буде отпуштен.

Деп је као бунтовни идол пљунуо у лице плитким водама успиеха и окренуо се мелодрами "Плачљивко" чији је протагониста представљао потпуни антипод љепушкастом дјечку који је "Фокс" желео да начини од глумца.

Временом је успио да стекне довољно добру репутацију да наступи у "Едварду Маказоруком" и пробије се изнад многих звучних имена попут Тома Круза. Међутим, многи сматрају да је управо "Бартонова ера" упропастила чувеног глумца.

Бартон је Депову јединственост и његов имиџ згодног и доступног аутсајдера сабио у уске оквире пуког понављања које најбоље осликавају ликови попут Вилија Вонке у филму "Чарли и фабрика чоколаде" или незанимљивог вампира у "Мрачним сијенкама".

Ипак, "Едвард Маказоруки" вјероватно је Бартоново најбоље остварење, и Депова најбоља улога. Можда би се могло рећи да је Бартон тај који је филмску звијезду прво винуо у небеса, да би је затим бацио у блато.

Бартоново фокусирање на франшизе и римејкове тачка је спотицања Џонија Депа. Улоге у "Свини Тоду" и већ поменутој "Алиси у земљи чуда", "Чарлију и фабрици чоколаде" и "Мрачним сијенкама" ослањају се готово на исти рецепт: благу девијацију и харизму чудака коју одају необичне фризуре.

Али, Бартон се не може кривити за пех звани "Мордекај" или неубједљиву улогу вука у "Зачараној шуми". Ова два филма покрећу једно веома важно питање – колико дуго већ Џони Деп своје глумачко умијеће улаже у тумачење благо изнијансираних верзија истих "неконвенционалних" ликова?

За великог глумца, ипак, можда још увијек има наде. У "Црној маси" чија се премијера планира за септембар, Деп је своју неодољивост жртвовао за избраздану кожу и недостатак косе. Можда је управо сада најбољи тренутак да настави тамо гдје је стао: да улоге бира водећи се љубављу према својој професији, а не претежно дебелим новчаником.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана