Умјетност не прашта копије

Александра Маџар
Умјетност не прашта копије

Бањалука - Недостатак креативности, али и дјелимична неупућеност у свјетске трендове одражавају се на квалитет домаће умјетничке сцене.

Мишљење је ово стваралаца из Републике Српске који дјелују у различитим областима умјетности.

- Могу слободно да кажем да су наши људи инертни и генетски лењи. Често се дешава да домаћи ствараоци само прелистају стране часописе за умјетност, буквално ископирају дела и излажу их у нашим галеријама приписујући себи заслуге - истакао је академски сликар Никола Грулл.

Подсјетио је и на актуелан проблем недостатка галеријског простора.

- Бивша зграда Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС могла би да постане галерија, као и једна од "распаднутих" зграда у кругу "Чајавца". Нажалост, ми смо сада метастазирали што се тиче болести зване лењост. Нико не размишља о будућим генерацијама - казао је Грулл.

Филмски редитељ Зоран Галић осврнуо се на стање у седмој умјетности.

- Идентификација је лакша уколико је тренд географски дефинисан, па група аутора гради нешто попут "новог румунског таласа". Код нас не постоји кинематографија у организованом смислу и због тога немамо тренд који бисмо прихватили као "свој" - рекао је Галић.

Портпарол Удружења музичких умјетника РС и кларинетиста Александар Јовановић указује на проблеме са којима се суочавају музичари.

- УМУРС сам основао са двоје колега, јер смо схватили да ћемо тако моћи и да пишемо пројекте, али и аплицирамо за новац којим бисмо оживјели концертну сцену у РС - подсјетио је Јовановић.

Сматра да надлежни често површно гледају на наступе музичара.

- Они који одлучују о расподјели новца за културу не могу да уђу ни у месницу без новчаника, па зашто онда од нас очекују да радимо без надокнаде - каже Јовановић.

Глумица Драгана Марић, која је један од оснивача Градског позоришта "Јазавац", сматра да има довољно домаћих глумаца са аутентичним печатом.

- Одличан примјер за то је "Невид" театар и глумац Дејан Андрић. Он је својим радом показао да оно што жели, може да оствари и прикаже, било гдје и било када - рекла је Марићева.

Као лични примјер професионалне надоградње навела је рад на представи "ПостМушкиСтрес".

- Ријеч је о комаду који доказује да постоји шанса за све, само је битно знати шта желиш и у томе бити упоран и досљедан. Труд се на крају увијек исплати - каже Марићева.

Редитељи

- Код нас, као и у свијету, постоје двије врсте редитеља. Они који не пропуштају да погледају филмове, првенствено у оквиру селекција великих фестивала и они који то не раде, већ своје идеје и редитељски приступ заснивају на другим изворима. Оба приступа су легитимна и могу да нас доведу до одличних остварења - каже Зоран Галић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана