Умјетничка дјела која су отели нацисти у Бундестагу

Када је ријеч о умјетничким дјелима за које се каже да потичу из нацистичких колекција, таблиод наводи да је то слика "Канцелар Билов говори у Рајхстагу", коју је насликао у уљу Горг Валтенбергер 1905. године и да се у другом случају ради о "Улици у Кенигсбургу" сликара Ловис Цоринтх из 1918. године.

Према информацијама "Билда", та друга слика потиче из колекције минхенске породице Ролфа Гурлита, коме су државни органи одузели 1.280 дјела, због сумње да је ријеч о вриједностима које су нацисти конфисковали правим власницима.

Бундестаг је још прије четири године морао да слику "Бизмарк са шеширом" од Франца фон Ленбаха врати стварном власнику, преноси таблиод, наводећи да умјетнине у Бундестагу од 2012. године истражује једна историчарка умјетности.

Колекција умјетничких дјела Бундестага, како се наводи, има око 4.000 дјела, од којих је 700 настало прије завршетка Другог свјетског рата.

Досадашња истраживања, која би најкасније у априлу слиједеће године требало да буду окончана, показују да у Бундестагу има 108 дјела, неразјашњеног порекла - о којим се дејлима ради, "Билд" није добио одговор.

Предсједник Централног савјета Јевреја Њемачке Дитер Грауман у изјави овом таблиоду захтјевао је од Бундестага јавну листу дејла, чије је поријекло сумњиво.

Њемачка је крајем ове године сазнала да су у Минхену истражни органи пронашли и заплијенили најмање 121 урамљену слику и 1.285 неурамљених умјетничких дјела, вриједних око милијарду евра - међу којима су уља на платну, литографије и акварели великих умјетника, попут Анрија Матиса, Пабла Пикаса, Макса Либермана, Макса Бекмана, Албрехта Дирера, Марка Захаровича Шагала и других умјетника, која потичу из колекција јеврејских поштоваоца умејтности, које су нацисти конфисковали.

Многа од ових дјела, пронађених у стану 80-годишњег Гурлита у Минхену, не припадају модерној умјетности и најстарије од њих потиче још из 16. вијека.

Медији, указујући на поријекло дјела, подсјећају да су националсоцијалисти одузимали слике Јеврејима и присиљавали их да дјела продају испод вриједности и да је, по завршетку Другог свјетског рата, законски дефинисан повраћај умјетнина, који, међутим, у ДДР није важио.

Истражни царински органи су, према медијским извјештајима, у Гурлитовом стану у Минхену заплијенили дјела Пикаса, Матиса, Шагала, Бекмана, Либермана и других умјетника.

Државно тужилаштво истражује цио лучај, Централни савјет Јевреја Њемачке тражи свеобухватно објашњење, а адвокати јеврејских наслиједника су љути, зато што се проналазак овог умјетничког блага држао у тајности и да је то у супротности са Вашингтонском декларацијом у којој су се 44 земље договориле о поступцима према умјетничким дјелима, заплијењеним у вријеме Другог свјетског рата.

Истражитељи су благо открили, како преносе медији, у стану Ролфа Гурлита, а дјело је раније припадало његовом оцу, познатом трговцу умјетнина Хилдебранду Гурлиту, који је умро 1956. године и који је био почетком двадесетих и тридесетих година прошлог вијека диркетор музеја у Цвикау.

Сазнања о овој колекцији изазвала су бројне реакције, међу којима је реаговао и предсједник Свјетског јеврејског конгреса Роналд. С.Лојдер, пребацујући њемачкој страни немарност, захтјевајући брзо рјешење и да се та дјела ставе на интернет.

Он је поставио и питање њемачким властима-зашто се двије године послије пронаска умјетничких дјела сазнало за то и то преко медија и зашто саме службе нису то објавиле.

Лојдер је подсјетио на трагичну историју европских Јевреја, од "Кристалне ноћи" 9. новембра 1938. године, када су у Њемачкој паљене синагоге, убијани и пљачкани Јевреји, што је био увод у њихово страдање за време Другог свјетског рата и упозорио да из тог разлога не смије постојати право застарјевања на повраћај пронађених дјела њиховим власницима, којима су дјела за вријеме националсоцијализма отета или под пристиком узета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.