У САНУ обиљежено 100 година од рођења Васка Попе
БЕОГРАД- У Свечаној сали САНУ данас је одржан дан посвећен пјеснику Васку Попи и 100. годишњици његовог рођења, у оквиру јубилеја 180 година Библиотеке Српске академије науке и умјетности, саопштено је из те институције.
Предсједник САНУ Владиммир Костић је истакао да Библиотека САНУ представља једну идеју, а не само број књига.
"Наш заиста огромна библиотека не састоји се само од колекције прочитаних књига. Можда има и оних који ће за свог живота рећи да нису прочитали ни ријеч једног Џејмса Џојса или Марсела Пруста. Опет, немогуће је за вријеме једног живота прочитати све књиге наше Библиотеке", рекао је Костић.
У бесједи о Васку Попи, писац, књижевни критичар и професор Михајло Пантић је представио стваралаштво пјесника рекавши да би се Попина цјелокупна поезија могла описати једном реченицом "Ни мање ријечи ни више смисла".
"Писао је Попа о вјечности, прапочетку, миту, историји, свакодневици, односно савремености. О Попи је писано заиста много и добро, аналитично и сви текстови о њему су проницљиви и обавезујући", навео је Пантић.
Књижевник Миро Вуксановић је детаљно представио живот и дело Васка Попе и подвукао да данашњи скуп спаја два јубилеја - 100 година од рођења великог пјесника и 180 лета Библиотеке САНУ.
Рођен је 29. јуна 1922. у Гребенцу код Беле Цркве као Василе Попа и по етничком пореклу је био Румун.
Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу, онда је уписао Филозофски факултет у Београду, а студије је наставио у Букурешту и Бечу.
За време Другог свјетског рата био је затворен у њемачком концентрационом логору у Зрењанину, тадашњем Бечкереку.
Послије краја рата, 1949. године, дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду.
Његова прва збирка пјесама „Кора“ (1953.) уз „87 пјесама“ Миодрага Павловића сматра се за почетак српске послератне модерне поезије.
Током живота Попа је објавио осам књига поезије које су чиниле круг и носе своје знамење: "Кора" (1953), „Непочин-поље“ (1956), „Споредно небо“ (1968), „Усправна земља“ (1972), „Вучја со“ (1975), „Кућа насред друма“ (1975), „Живо месо“ (1975), „Рез“ (1981) као и циклус песама „Мала кутија“ (1984), део будуће збирке „Гвоздени сад“ коју никад није довршио.
Од 1954. до 1979. године Попа је био уредник у издавачкој кући Нолит у Београду.
После смрти Васка Попе у његовој заоставштини пронађена је недовршена књига песама „Гвоздени сад“, започета цјелина „Лепа варош В“, као и круг од пет пјесама под заједничким насловом „Луди Лала“.
Из легата потиче још и 19 пјесама, као и књига записа о умјетности и умјетницима „Калем“.
У издању куће “КОВ Вршац” током 2002. изашла је књига „Румунске и друге песме“ гдје су прве објављене неке пјесме из које је он још у младости писао.
Васко Попа један је од оснивача Војвођанске академије наука и умјетности, крајем 1979. године у Новом Саду.
Први је добитник „Бранкове награде“ за поезију, у част пјесника Бранка Радичевића.
Попа је добио и „Змајеву награду“ (1957) за поезију, у част Јована Јовановића Змаја. Освајао је и Аустријску државну награду за европску књижевност (1965), награду поезије „БранконМиљковић“ (1976), награду АВНОЈ-а (1978) и књижевну награду „Скендер Куленовић“ (1985).
Град Вршац је 1995. основао је награду „Васко Попа“ и сваке године се додељује за најбољу књигу поезије на српском језику.
Свечаност додјеле награда одржава се увијек на дан Попиног рођендана, 29. јуна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
